Nušić: Humor kao univerzalni lek

Na današnji dan (20. oktobra) davne 1864. godine (u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše) rođen je Alkibijad Nuša, poznatiji kao Branislav Nušić (promenio je ime kada je napunio 18 godina). Neprevaziđeni srpski komediograf i pisac romana, drama, priča i eseja, koji se smatra začetnikom retorike u Srbiji, radio je i kao novinar i diplomata, a amaterski se bavio fotografijom. Od 1933. godine bio je i redovan član Srpske kraljevske akademije.

Ovaj duhoviti čovek, imao je široka interesovanja, a za njega se govorilo da je odličan zabavljač šire pozorišne i čitalačke publike, koja mu je uvek bila naklonjenija nego kritičari. Drame koje je napisao i danas na duhovit način oslikavaju srpsku stvarnost.

Danas je u kući, u kojoj je Nušić rođen, smeštena Narodna banka Srbije, jedna od ulica u centru grada nosi njegovo ime i napravljen mu je spomenik na Trgu Republike u Beogradu. Zanimljiv i buran životni put, koji je imao i teške trenutke, započeo je u prestonici jedne države – Kneževine Srbije, a okončao ga je 19. januara 1938. godine u istom gradu, Beogradu, tadašnjoj prestonici Kraljevine Jugoslavije.

Svoju prvu komediju, „Narodni poslanik“, Nušić je napisao tokom studija (1883), sa samo devetnaest godina. Već tada je pokazao fantastično razumevanje društvenih prilika, a naišao je na pohvale i podršku kulturne elite i najuglednijih književnika tog vremena. Međutim, komedija se neko vreme nije našla na repertoaru, verovatno zbog stava Aleksandra Obrenovića da predstavlja „ruganje borcima za parlamentarizam“.

Od brojnih dela, najveći uspeh na sceni su doživele komedije: „Gospođa ministarka“, „Ožalošćena porodica“, „Sumnjivo lice“, „Pokojnik“, „Narodni poslanik“ i „Protekcija“ koje su i danas na repertoarima naših i stranih pozorišta. Iako je često bio osporavan, Nušić je svojim delima dokazao da postoji samo jedan pravi humor i to onaj „koji izazivajući smeh na usnama ublažava surovosti života“.

Nušić je bio jedan od prvih srpskih stereofotografa, a takođe je pisao o fotografiji. Njegova fotografska dela se čuvaju u njegovom legatu u muzeju grada Beograda. Još dok je bio živ, dela: „Hajduci“, „Opštinsko dete“ i „Put oko sveta“ su stripovani u najtiražnijim listovima.

„Što sam više upoznavao život, i što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao“, napisao je u svojoj Autobiografiji, koju je takođe napisao u formi komedije Nušić. Činjenice o rođenju, školskim danima, ženidbi i ulasku u svet odraslih postaju građa za urnebesne zaplete, neočekivane obrte, komediju situacije, ispunjenu razdraganim, dobronamernim humorom. Stranice posvećene školovanju, po kojima se Autobiografija najviše pamti, obavezna su lektira za sve generacije.

Nesvakidašnja autobiografija ima i duhovit epilog. Naime, u intervjuu koji vode novinar i pokojni Branislav Nušić, pisac crnohumorno zaključuje, ispostaviće se i ne bez razloga: „A kada se bude čulo da sam umro, vi ćete videti, svet mi to neće verovati. Ja sam toliko puta terao šalu sa ovim svetom da će, verovatno, i tom prilikom mnogi misliti da je to samo neka nova šala.“

Zanimljiva je i anegdota u kojoj je duhoviti pisac nazvao neku gospođu kravom i zbog toga je dospeo na sud:

Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio.  Pre nego što su se svi razišli, on upita sudiju: „Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?“ „Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju“, odgovori mu sudija. „Doviđenja, gospođo“, odgovori Branislav Nušić onoj zbog koje je dospeo na sud i napusti prostoriju. 🙂

Pošto je imao veoma buran život, 1986. godine je jedan od najpoznatijih srpskih reditelja, Aleksandar Aca Đorđević, snimio dramu pod nazivom „Neozbiljni Branislav Nušić“. Njega je glumio Miodrag Petrović Čkalja, a ostale uloge su između ostali tumačili Dara Džokić, Ivan Bekjarev, Svetlana Bojković i Rada Đuričin…

Podesetiću vas i na neke od najpoznatijih citata Branislava Nušića. Neki od njih će vas naterati na razmišljanje, a neki svakako slatko nasmejati 🙂

● „Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći.“

● „Brak čini troje: ljubav, poverenje i strpljenje.“

● „Lakše je biti ministar nego berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da nekog ne poseče, a ministar ne mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.“

● „Prvi poljubac dođe mu kao neka mala matura, posle koje dete prelazi u više razrede, gde se uči viša matematika ljubavi sa svim poznatim i nepoznatim količinama.“

● „Pravda je često puta teža ljudima od nepravde.“

● „Mržnja onih koji su zli nije toliko opasna kao njihovo prijateljstvo.“

Izvor: Pecina posla

Foto: Wikipedia