Specifična situacija ove godine u celom svetu i zatvorene granice zbog epidemije COVID-19 uslovile su da većina Srba obiđe svoju državu i njene brojne prirodne lepote. Specijalni rezervat prirode „Uvac“ jedna je od najpopularnijih i najatraktivnijih destinacija u Srbiji ove godine.
Zato sam odlučio i ja da odem u Uvac, zabeležim „okom“ foto aparata sve lepote ovog rezervata i preko bloga prenesem onima koji do sada nisu imali priliku da posete ovo divno mesto, na kome se čovek i netaknuta priroda ponovo spajaju. Kiša koja je padala cele prethodne noći malo je promenila početni plan, ali je plovidba brodićem meandrima Uvačkog jezera uspela.
Inače, meandar je pojam za reku koja krivuda u obliku latiničkog slova S i naziv je dobio po istoimenoj reci Meandru u Turskoj (tur. Büyük Menderes).
Uvac se nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, u okviru Starovlaško–raške visije. Dve trećine površine rezervata nalazi se na teritoriji opštine Nova Varoš, a preostali deo u opštini Sjenica. Autobus kojim sam putovao stigao je iz pravca Sjenice do ulaza u rezervat, odakle se do Uvačkog jezera može pešačiti ili prevesti samo terenskim vozilom. Na obali jezera, grupu u kojoj sam bio i mene, čekala je ekipa čuvara rezervata ili popularnih rendžera, sa čamcima spremljenim za krstarenje meandrima.
Čamcem u koji sam ušao upravljao je zanimljiv i duhoviti čovek, Zihnija Zihno Papić, iskusni rendžer sa velikim znanjem o rezervatu u kome radi več četiri decenije. Avantura koja je trajala nekih 90 minuta je krenula i Zihno je počeo svoju priču:
– Nalazimo se u delu Rezervata prirode „Uvac“ na teritoriji opštine Sjenica. Odlukom Vlade Srbije u decembru 2006. godine rezervat je proglašen zaštićenim područjem prve kategorije, isključivo zbog beloglavog supa, jedne od oko 130 vrsta ptica koje ovde žive. Površina rezervata je 7.560 hektara, a okružen je planinama planinama Zlatar, Murtenica, Čemernica, Javor i Jadovnik. Uvačko jezero je dugo 27 kilometara, od kojih ćemo mi preći 13 i imate na jednom mestu sve – meandre, vidikovac, vožnju brodićem, pećinske sisteme, kaže Papić.
Uvačko jezero je veštačko, u delu koji smo prošli brodićem dubina je oko 15, a najveća dubina je 108 metara. Prva zanimljivost na koju smo naišli je viseći most koji povezuje selo Gružinići sa selom Lopiže. Deca iz Družinića idu preko mosta u školu u Lopiže, a na drugoj strani je i crkva iz 1980. godine.
– Rezervat Uvca čine tri jezera – Uvačko, Kokin brod (Zlatarsko) i Radoinjsko jezero, nastavlja priču rendžer Papić. Sva tri jezera se ulivaju u Lim, pa Lim u Drinu i onda redom. Najniža nadmorska visina je 980 metara i to je ovde na jezeru, dok je najveća na vrhu „Molitva“ 1.350 metara, a istoimeni vidikovac sa platformom je na visini od 1.200 metara.
Zbog kiše koja je padala prethodne noći propustili smo priliku da odemo do njega, ali ćemo svakako bar još jednom doći na ovo predivno mesto. Inače, sa ovog mesta vidik je čaroban i tu nastaju najlepše fotografije i snimci.
Jezero je stanište 24 vrste riba, a između ostalih tu možete pecati (na kraćem delu jezera gde je to dozvoljeno) i vrste kao što su skobalj, klen, pločica, mrena, šaran, som, babuška, kao i dve vrste plemenitih riba – pastrmka i mladica. U rezervatu ima divljači, kao što su srna, lisica, divlja svinja, divlja mačka i što je zanimljivo samo jedan par medveda…
Prva znamenitost je „devojačka stena“, u čijem podnožju su dve pećinice. Ova stena je dobila naziv po priči o neostvarenoj ljubavi dvoje mladih ljudi iz komšijskih sela, koje je delila samo reka. Roditelji su bili protiv te ljubavi, mladi par je došao do stene i ako ste očekivali rasplet kao u „Romeu i Juliji“ to se ovde nije desilo. Devojka je skočila sa stene i izvršila samoubistvo, dok se momak vratio u kući…
Nastavili smo plovidbu jezerom i stigli do zasečene stene, čiji je popularni naziv „orlovača“. Tu se mogu videti beloglavi supovi.
– Devedesetih godina je u rezervatu bilo samo sedam parova beloglavih supova, dok sada imamo preko 250 parova i preko 500 jedinki. Ova ptica je lešinar, isključivo se hrani leševima i ne ubija nijednu vrstu životinje. Otporan je na sve vrste otrova, pa čak što je skoro neverovatan podatak i na antraks. Raspon krila stare jedinke je tri, a mladunaca oko 2,80 metara. Akumulacija od nastanka jajeta do konačnog poletanja traje 115 dana. U februaru se izlegu jaja, roditelji ih čuvaju do 1. maja kada se izležu mladunci. Od polovine jula do 1. avgusta svi mladunci moraju da polete iz gnezda. Zanimljiv podatak je da su mužjak i ženka jedini uz labuda u svetu ptica verni jedni drugima i oni posle smrti partnera ne traže drugog. Inače, iz stene poleće jedan sup i kada primeti leš počne da kruži. Ostali ga posmatraju i kada primete kruženje pridruže mu se. Prošle godine smo imali situaciju kada je sup Dobrila odletela čak u Tursku, vratili su je, ali je ubrzo nakon jednog poletanja jak vetar odgurao, udarila je u stenu i nažalost nije preživela. Takođe je i nestašni Marko pre dve godine odleteo u Poljsku. Zanimljivo je istaći da se od cele populacije 30 posto markira (na desnoj nozi se mladuncu stavlja prsten), a ove ptice znaju da odlete i po 3,5 hiljada kilometara kada ih ponese strujanje vazduha, nastavio je priču Papić dok je upravljao čamcem kroz vijugave meandre.
Zatim smo stigli i do ostataka Nemanjića grada iz 12. veka, a u blizini se nalaze i pećine. Zanimljivo je reći, kada je ovaj srednjvekovni grad u pitanju, da su tuda trgovci na konjima prolazili starim drumom iz Dubrovnika, a na ovom mestu se nalazilo nešto poput carine.
Krstareći meandrima došli smo i do ulaza u Ušačku pećinu, koja je duga tri kilometra. Ona je prohodna, ali je za ulazak potrebna odgovarajuća uniforma. Ušačka se na trećem kilometru sastavlja sa Ledenom pećinom i zajedno čine najveći pećinski sistem u Srbiji, koji je dugo bio neispitan. Zvanični podaci govore da je Ušački pećinski sistem dug 6 kilometara i 185 metara, prohodan je, ima svojih 12 dvorana, od kojih su dve uređene za posetioce. Međutim, sada je zbog radova zatvorena Ledena pećina i nismo imali priliku da zavirimo u nju.
Naš rendžer je okrenuo čamac i krenuli smo nazad, a obilazak Ledene pećine, kao i odlazak na vidikovac „Molitva“ dodatna je motivacija da bar još jednom posetimo prelepi Uvac. To preporučujemo i vama, a najbolju poziv za to predstavljaju reči rendžera Papića, koji kaže:„Ovde je u rezervatu Uvac sve što je lepo dozvoljeno – mir, solidarnost, nasemejanost i prijatno druženje“. Ja vam mogu potvrditi da je zaista tako, a posle povratka na obalu možete uživati u ukusnim ćevapima…
Tekst i foto: Pecina posla
Bila sam na Uvcu ali sa girnje strane, na “Molitvi”. Pogled I pejzazi su ne stvarno lepi. Verujem da je i brodicem plovidba isto tako lepa, nestvarna. Treba videti sa oba prilaz a, naravno kad vremenska uslovi dozvole.
I da dodam, korona je mnoge ljude navela da poste, vide, prvo svoju zemlju I uvere se u njenu lepitu.