Boje prirode kao najlepša razglednica

Kada u Srbiji spomenete planinu prva asocijacija za većinu ljudi svakako su neke od najpoznatijih turistima – Zlatibor, Kopaonik, Tara… Oni koji su voleli i učili geografiju kao predmet u školi, svakako bi se setili da u trenutku nabroje još desetak planina, kao što su Zlatar, Fruška Gora, Stara planina, Divčibare, Rtanj… Verovatno bi se manji broj ljudi, ako naravno ne živi u jugozapadnoj Srbiji, setio da navede Goliju.

Putujući kroz ovaj deo Srbije, nakon doživljaja i avanture na Uvačkom jezeru uputili smo se autobusom na sledeću destinaciju, a to je bila planina Golija, na kojoj je bilo planirano da prenoćimo. Stigli smo u ranim večernjim satima i zbog mraka nismo imali predstavu gde se nalazimo, ali se zahlađenje koje je najavljivano danima za poslednji septembarski vikend u 2020. godini ovde osetilo.

Nakon buđenja sledećeg jutra dok smo čekali doručak odlučili smo da prošetamo i vidimo gde se nalazimo. Oduševljenje prizorom koji smo ovog sunčanog dana u ranu jesen imali priliku da vidimo blag je izraz. Nepregledno zelenilo, u kombinaciji sa plavim nebom i čist vazduh borove šume u kombinaciji sa ostalim četinarskim i listopadnim drvećem brzo vas razbude i ispune pozitivnim osećanjima i energijom. Prošetali smo do jedne od staza, koja se koristi za zimske sportove, pre svega skijanje i sankanje, a tu smo pronašli i manju žičaru. Poseban utisak je pogled na okruženje koje ostavlja bez daha, kao najlepše razglednice. Nijedan fotošop ne može da prikaže ono što priroda svojim bojama može da „naslika“. Uostalom, bogata galerija fotografija će vam, nadam se, bar delom dočarati te slike, a svakako preporučujem da obavezno odete na ovu planinu, koja je prlepa u svim godišnjim dobima. Ja znam da ću sigurno uskoro otići, a glavni kvalitet, pored neopisive lepote, je to što ova planina još uvek nije preterano komercijalizovana i prepuna raznih građevina, koje su prvenstveno predviđene za urbane, gradske sredine.

Potražio sam i neke detalje o Goliji i saznao da se nalazi 40 kilometara jugozapadno od Ivanjice i 32 kilometra severno od Novog Pazara. Ova planina pripada unutrašnjoj zoni Dinarskog planinskog sistema, a dva dominantna vrha su Jankov kamen (ujedno i najviši sa 1833 metra nadmorske visine) i Crni vrh (1795 metara). Studenica, Brvenica, Moravica neke su od brojnih reka koje se nalaze na ovoj planini, a ova najviša planina u jugozapadnoj Srbiji, sa površinom od 75.138 hektara, prostire se na ataru pet opština – Ivanjica, Kraljevo, Raška, Novi Pazar i Sjenica.

Više od 90 procenata teritorije leži na visini većoj od 500 metara nadmorske visine, a Golija je područje sa najviše snežnih dana u Srbiji, sneg se zadržava blizu pet meseci i dostiže prosečnu visinu od 105 centimetara. Zaštićene prirodne retkosti na Goliji su zelenika (božikovina), jeremičak, kratkočetinasta smrča, planinski javor, polegla kleka, piramidalna jela. Do sada je zabeleženo 45 vrsta ptica koje spadaju u grupu prirodnih retkosti.