Ovo je moja kuća (a krov mi gori). Ma kakva bila. Izgubljena, nađena, srećna, nesrećna, siromašna, ali tu je. Znam, neko ni to nema. Zovu se beskućnici.
Da li je svako kriv za, svoju sudbinu, da to tako nazovemo? Da li su ljudi na Kosovu „krivi“ za – nešto?
A mi?
Mislim da nismo. Ni najmanje.
Koliko pamtim, 50–ak godina slušam o rešavanju pitanja Kosova. Više ne mogu. Više se to ne može, dok mladi ljudi u sred zemlje Srbije ne znaju šta će sa sobom, sa svojim pravim fakultetskim diplomama, sa obrazovanjem. Kao i ja, i oni dobro znaju i ko je bio knez Lazar i svi ostali, ali to je davna prošlost. I tamo i treba da ostane.
A što se kolevke srpstva tiče, i ona neka tamo ostane. Nama sada trebaju neke nove kolevke za neke nove pametne bebe. Samo, šta ćemo sa njima?
O tome treba misliti. Za Kosovo je neko kriv. A, to nisam ja! 😉
Tekst: Biljana Bundalo
Foto: Thinglink
Savremeni povratak zemlji i održivoj poljoprivredi više ne podrazumeva isključivo teški rad, već preciznost i…
Jednostavan recept za turšiju od paprika. Kisela zimnica u kojoj ćete uživati do proleća...
SEO u Srbiji ne može jednostavno da se zasniva na preuzimanju strategija sa velikih tržišta.…
Savršena zvučna izolacija doma je moguća, pročitajte i kako…
Ima li lepšeg načina da se sačuva ukus leta od domaćeg slatka od smokava? Recepti…
Poslednjih godina raste interesovanje za negu kose i kože glave. Evo i saveta kako da…