Mitovi o Raspućinu, čudotvorcu i ludom monahu

Život i smrt Grigorija Jefimoviča Raspućina obavijeni su brojnim neverovatnim pričama. Te priče učinile su ga jednom od besmrtnih figura ruske istorije.

Seksualno devijantni iscelitelj, mistični vrač i „ludi“ monah, Raspućin je tokom života bio i kritikovan i poštovan.

Pročitajte pet mitova o legendarnom sibirskom „svetom čoveku“, koje je u zanimljivom tekstu preneo sajt Nacionalna geografija… 😉

Mit 3: Bio je vladar iz senke

Zbog njegovog stalnog prisustva na kraljevskom dvoru, počele su da se šire glasine kako su car i carica marionete u rukama Raspućina. Aleksandrina privrženost Raspućinu, zbog očiglednog poboljšanja stanja njenog sina koje se desilo od trenutka kada je on došao na dvor, samo je hranila ove glasine.

Istina je da je on zaista povremeno nudio vojne savete, ali njegove ideje se nikada nisu pokazale korisnim za rusku vojsku ili cara Nikolaja lično. Šta više, nakon što je po savetu Raspućina i carice, car Nikolaj lično preuzeo kontrolu nad vojskom 23. avgusta 1915. godine, postao glavni krivac za poraze na bojnom polju.

Mit o vladaru iz senke se približio istini samo u peridu, kada je carica umesto cara koji je bio na bojnom polju, preuzela vlast u državi. Dok je ona bila na čelu, Raspućin je, kao njen blizak savetnik, iskoristio priliku da za crkvene i druge javne službenike postavi ljude po njegovoj volji.

Mit 4: Bilo ga je nemoguće ubiti

Raspućinovo ponašanje i uticaj bili su simbol svega negativnog u tadašnjoj ruskoj politici i društvu. I pre nego što je konačno bio ubijen, nekoliko puta je izbegao smrt.

U junu 1914. godine, jedna prosjakinja ga je ubola u stomak, tvrdeći da je zavodio nevine. Raspućin se od ovoga potpuno oporavio, iako je nakon incidenta izgubio mnogo krvi i bio blizu smrti.

Dve godine kasnije, grupa plemića predvođena čovekom po imenu Feliks Jusupov planirala je da se otarasi svetog čoveka jednom zauvek. Tridesetog dana decembra 1916. godine Jusupov je pozvao Raspućina u svoj dom na večeru, na kojoj je bila još nekolicina ljudi. Posle obilnog obroka, koji je uključivao vino i dezert pun otrova, Raspućin nije pokazao nijedan znak da otrov deluje na njega.

Muškarci su zatim počeli da pucaju u Raspućina, koji je, prema legendi, i dalje disao, a umro je tek nakon što je bačen u ledenu reku da se utopi.

Izveštaji obdukcije, rađen godinama kasnije, pokazao je da u Raspućinovoj krvi nije bilo otrova, a da je umro od metka koji ga je pogodio u glavu.

Mit 5: Vaskrsao je iz mrtvih

Slično kao i priča o njegovom životu, i o njegovoj smrti pisane su legende. Prema jednoj, nakon što je Raspućinovo otrovano i metkovima izrešetano telo isplivalo je na površinu, primetila ga je grupa prolaznika i izvukla na obalu. Navodno, on je tada još uvek disao.

Međutim, istina je da, nakon što je Raspućinovo već beživotno telo bačeno u reku Malaja Nevka, policiji bilo potrebno nekoliko dana da ga pronađu jer je voda bila zamrznuta.

Car Nikolaj se 15. marta 1917. godine odrekao ruskog prestola. Sledeće godine boljševici su eliminisali poslednje ostatke dinastije Romanov. Ali, mitovi o Raspućinu su ostali.

Nekoliko istoričara smatra da je Raspućinov uticaj zaista odigrao važnu ulogu u preziru koje je narod osećao prema kraljevskoj porodici. Priča o Raspućinu je jedna od onih koje pokazuju da mitovi često postanu važniji od istine… 😉

Ova istorijska ličnost je završila i u jednom od svetskih hitova… 🙂

Izvor: Pecina posla / nationalgeographic.rs 

Foto: Profimedia