Svako ima „neki“ krevet: Kućni ljubimac Odi spava u sopstvenom krevetiću, u kući, gde je sve, pa i krevetac, prilagođeno njegovom invaliditetu.
Mala lutalica, Bezimeni spava na isti način, odnosno, u istom položaju ali, ispred samousluge.
Da li je to u pitanju samo sreća ili ko zna šta li je? I da li Bezimeni vapi za udomljenjem? Naime, Odi je odgajan u „svili i kadifi“, osetljiv je, svega se plaši: buke, vetra, nepoznatih (ljudi)…
Ovaj drugi je ljubimac svih zaposlenih u prodavnici, zna da se vrata automatski otvaraju ako im priđe, snalažljiv je, ničega se ne plaši, čak ga mrzi da se pomeri sa svog „krevetića“ kada ljudi prolaze. I, pratimo ga već neko vreme, čini se da je srećan. I da ima sve što mu treba.
Teško je suditi a naročito – presuditi. Jer sve je to – život. Pa makar i kučeći. Uostalom, sve su to živa bića. Kao i kod ljudi, neko ima više sreće, neko manje. Pitanje je samo, šta je to sreća?
Tekst i foto: Biljana Bundalo
Leave a Reply