Ništa bez Drobnjaka

Mesecima već rekonstruiše se ulica koja se nalazi samo 50–ak metara od „zdanja“ gradske opštine Kostolac. Radovi traju, i traju… Asfalta još nema, samo trotoara, do kojih se ne može doći.

Kao ni do apoteke „Beladona“, pekare „Ostrovac“, veterinara…

Sve je počelo, ako još nekoga sećanje dobro služi, u vreme nekih prošlih – izbora. Niko se više ne seća kojih i za šta.

Ulica Nikole Graonića, „ide“ iz Bože Dimitrijevića i „izlazi“ na Porečku. Grad se ne zove Kukulovci nego Kostolac. Drobnjak ovde ne svraća (prim aut: Zoran Drobnjak, direktor JP „Putevi Srbije“). Nisu ga zvali.

U obraćanju javnosti, putem medija, moglo se čuti, doslovno: „Uoči nove godine učinjene su radikalne investicije od strane gradske opštine, posađene su jelke ispred zgrade gradske opštine Kostolac, a u vreme korona virusa podeljeni paketi za najugroženije – i asfalt u Bazenskoj ulici na „Kanalu“ (kostolačko naselje). Ah da, otvorena je i fotokopirnica u Tehničkoj školi, uz podršku GO Kostolac, a sve uz slavlje i svečanosti. „Živa“ istina.

Ispred gradske opštine, uredno ograđeno, uz zdušni trud, Bazenska ulica na Kanalu se pominje već više od sedam godina (verujte na reč), a paketi su zaista podeljeni, nakon udarne epidemije korona virusa sa najlošijim proizvodima na svetu.

Suština je, da su, kao lokalna samouprava dobili sredstva od Evropske unije.

I, uzgred, izjavu daje nepostojeća gradska vlast. Predsednik (ime nije vredno pominjanja, i nije važno o kome se radi) je podneo ostavku. A onda je „izabran“ za člana Privremenog veća. Gde to još postoji? Za to vreme, sredstva za pomoć iz EU su se slivala u ovu lokalnu samoupravu. Kao i u sve druge.

Zašto bi neko želeo da bude na toj funkciji? Kažu obično „za dobrobit građana“. Sve to iz ljubavi? Zbog građana?

Pogledaj dom svoj Anđele. Pogledaj dom svoj – Kostolac! Ne moraš da budeš – Anđeo.

Probaj da prođeš pomenutom ili ulicom do pošte kada padnu kiše – poplava!

Osim vode, poplava i neviđenih gluposti, nereagovanja, ali možda je i to razumljivo! Ko će, i zašto da reaguje? Ovde sve manje ima mladih ljudi.

Nekome je Kostolac dom. Drugi nemaju.

A neki su, potražili drugi!

Srećno! (Tradicionalni pozdrav iz „rudarskog“ Kostolca)

Tekst i foto: Biljana Bundalo