Ona radi u rudniku–život joj nije lak

Bar je nekada tako bilo. Dok je bilo rudarskih jama u Kostolcu, život i rad u danas nezamislivim uslovima. Istina, po svedočenju, poslodavac se trudio da poboljša uslove, pa su tako rudari stanovnici rudarske kolonije u Starom Kostolcu imali čak i čitaonicu, igranke… Davna prošlost!

Vremenom, „igranke“ su prevaziđene. Prerasle u nešto drugo.

Rudari, uz pomoć mehanizacije i tehnologije, postali su bageristi… i još svašta nešto. A za sve su „krivi“ patuljci. Počeli su u Srbiji kao vrsni kopači, došli kao Sasi, živeli u rudnicima, kopali, iskopali Homolje… našli tamo svašta, i tajne prolaze.

I u Kostolcu je tako počelo. Formirao se grad rudara, ljudi koji su došli sa svih strana, često se pominjalo 24 nacija koje su ovde živele u slozi i miru.

Patuljci su bili tu negde. Nisu baš voleli da budu viđeni. Ali, voleli su da slave i da se napiju.

Naravno, došle su i Snežane. Razne. Grad je rastao. Imao perspektivu. Mlade Kostolčane.

Danas, ko u Kostolcu slavi Dan rudara Srbije? Ko su ti ljudi? Gde su Kostolčani? Pogotovo mladi. Snežane su iz okolnih sela, rukovodioci iz Beograda, radnici uglavnom iz Požarevca. Sve je to – živa istina.

Prošetajte u poslepodnevnim časovima gradom koji se zove Kostolac, svaki drugi, ali bukvalno (živa istina) šeta sa palicom, invalid je. Drugih nema. Nisu odavde.

Čak postoji i mogućnost da su i patuljci davno otišli. A Snežane, ko Snežane, snašle se. Zato, pitanje je, a biće baš „interesantno“ saznati odgovor: ko će to 6. avgusta slaviti u Kostolcu, kako i šta?

Izvor: Biljana Bundalo

Foto: warhammerfantasy.fandom.com