Da li lepota bira one koji je zaslužuju? Ako je odgovor potvrdan, onda je jasno zašto Grčka – kolevka demokratije, mitova, poezije i filozofije čuva Skopelos kao svoj dragulj u Egeju… 😉
U vremenu kada je sve „blizu“ i „dostupno“, ovo ostrvo ostaje s one strane putničke hiperprodukcije, sačuvano od masovnog turizma, piše kulturizam.com. I baš u tome leži njegova moć.
Skopelos nema aerodrom. Nema ni „Instagram“ gužvu. Do njega ne možete tek tako sleteti. Morate mu se približiti. I to je prva lekcija koju ostrvo daje – da lepota dolazi onima koji su spremni da za njom krenu.
Put do Skopelosa vodi preko Skijatosa, gde vas nakon kratkog čarter leta iz Beograda preuzimaju mali čarter brodovi i bez čekanja vode dalje – u srce Egejskog mora. Već na brodu, dok klizite ka obali Skopelosa, osećate miris borova. Kao da se neko starao da sva čula budu pozvana na ovo putovanje.
Skopelos je miris. Zvuk. Odsustvo buke.
Više od 70% ostrva prekriveno je gustom borovom šumom – najstarijom na Mediteranu, kako tvrde grčki biolozi, starom preko četiri milenijuma. Ovo ostrvo nije samo pejzaž – to je vreme koje diše.
Skopelos je deo arhipelaga Sporadi – reč koja i u srpskom jeziku znači sporadično, razbacano, usputno, rasuto. Ali ništa ovde nije slučajno. Među njegovom raštrkanom braćom – Skijatosom i Alonisosom – Skopelos je najzeleniji. I možda najćutljiviji.
U njegovim selima i malim lukama, lokalci ne žive „od turizma“, već uprkos njemu. Njihov dan počinje rano, uz masline, pčele, mreže i more. Nema onih koji vas vuku za rukav, da kupite souvenir, da vam izdaju sobu, nema turističke dramaturgije. Gosti su dobrodošli, ali nisu centar sveta. A to je, zapravo, privilegija, jer tu učite kako je biti deo nečeg većeg, nečeg što traje.
Ostrvo koje skriva i štiti
Skopelos je kroz vekove bio utočište: za pomorce, za hrišćane, za monahe, za prognane i za umorne. Njegova geografska izolacija bila je prednost u trenucima istorijskih lomova. Turska osvajanja, ratovi, zemljotresi i požari – ništa nije izbrisalo ovo mesto. Naprotiv, učinilo ga je još čvršćim.
Danas se na ostrvu nalazi čak 365 crkava i manastira – za svaki dan u godini po jedan. Najvažniji je manastir Svetog Riginasa, zaštitnika ostrva, prvog episkopa i hrišćanskog mučenika, čije prisustvo lokalci i dalje osećaju kao realno. Tu je i manastir Svete Varvare, kao i brojni manastiri koji čuvaju tragove svetogorskih monaha koji su ovde, bežeći od progona, gradili nova svetilišta i skrivali dragocenosti. Zato nije slučajno što za Skopelos kažu da je „Mala Sveta gora“.
Legenda koja menja pogled na blago
Skopelos nije ostrvo koje se daje lako. Legenda o lepoj Adrini to potvrđuje.
Adrina je bila žena pirat, poznata po napadima na okolna ostrva. Kada su meštani Skopelosa uspeli da odbrane ostrvo od njene bande, legendarna piratkinja ponižena ishodom bitke zakopala je svoje blago i skočila s litice u more. Priča kaže da onaj ko pronađe njeno blago mora biti spreman da zauvek napusti svoje najmilije. Zvuči surovo, možda je to i razlog zašto blago do danas nije pronađeno ali je i lekcija o tome da prava blaga nisu u kovčegu, već u tome da znate šta ne želite da izgubite.
U ritmu Holivuda – ali bez glamura
Skopelos je postao globalno prepoznatljiv kada su ga holivudske kamere pretvorile u pozornicu za film Mamma Mia! Njegove smaragdne plaže, crkve na stenama i zlatni zalasci osvojili su svet. Plaža Kastani, koja se pojavljuje u filmu, danas je simbol ostrva. Voda ovde nije tipična za Egej – mlečno smaragdna nijansa podseća više na Jonsko more, a gusti borovi koji se spuštaju do peska čine da se osećate kao da ste usred filma, ali bez scenarija.
Pored Kastanija, tu su i plaže Milia, Hovolo i Stafilos – svaka s drugačijom osobenošću, ali jednakom lepotom. More, vetar, i vi.
Gde da budete smešteni dok ste na Skopelosu?
Glavni grad, istoimeni Skopelos, poznat je po belim kućama s krovovima od crvenog crepa, uskim ulicama i crkvama koje iskaču iza svakog ugla. Ako tražite autentičan pogled – pravac selo Glosa, koje s pravom zovu “balkon Egeja”. Tu, s visine, ceo arhipelag vam leži na dlanu.
U gradićima Panormos, Neo Klima i Agnontas možete pronaći smeštaj koji nije uvek “luksuzan” u klasičnom smislu reči, već u najbitnijem: tišina, čista posteljina, miris borovine ujutru i domaća pita od sira na stolu. Krećite se iznajmljenim automobilom ili lokalnim autobusima – sve je lako dostupno, ali ništa nije nametljivo.
Skopelos nije destinacija već stanje duha
Ostrvo ne pokušava da vas impresionira. Ono vam ne nudi “doživljaje”, ne prodaje “iskustva”. Umesto toga, poziva vas da zastanete. Da slušate vetar kroz borove. Da gledate u pučinu bez da tražite nešto. Da šetate, a da nigde ne stižete.
U svetu u kojem sve mora imati svrhu, Skopelos vas uči kako da stvari jednostavno – budu. I možda upravo zato, kad jednom odete, vraćate se. Ako ne fizički, onda u mislima. Jer ima mesta koja ne posećujemo – već ih nosimo sa sobom. Skopelos je jedno od njih… 😉
Izvor: N1 / kulturizam.com
Foto: greeka.com
Leave a Reply