Pola veka YU Grupe

Dugovečnost bilo koje vrste je uspeh, a višedecenijsko trajanje u neizvesnom svetu šou-biznisa i muzike je više od uspeha, pogotovo ako se zna da se tu trendovi menjaju brže od lišća na drveću. YU Grupi, instituciji jugoslovenskog i srpskog rokenrola je to pošlo za rukom, tako da danas obeležava veliki, a u regionu jedinstveni jubilej-50 godina postojanja.

Yu Grupa je uveliko nadživela državu čije ime nosi u nazivu, a nastala je iz velike ljubavi prema muzici, iz osećanja koje rokenrol izaziva. Ta želja za stvaranjem muzike, pa da se ona predstavi drugim ljudima, da im pobudi neka najlepša osećanja, kao i posvećenost u svakom nastupu na sceni svakako su objašnjenje  za to da bend i posle pet decenija traje.

Od osnivanja 1970. godine do danas, na čelu sa neuništivom braćom Žikom i gitaristom i pevačem Dragim Jelićem, prošavši kroz brojne faze i postave. Poslednjih 25 i više godina treći stožer je gitarista Petar Jelić.

Od prvenca „YU Grupa“ (1973) do poslednjeg „Evo stojim tu“ (2016), objavili su niz značajnih albuma (do sada 12 studijskih), na kojima su, kao i na nekoliko singlova, zabeležene antologijske pesme, kakve su „Crni leptir“, „Čudna šuma“, „Kosovski božuri“, „Od zlata jabuka“, „Mornar“, „Dunavom još šibaju vetrovi“…

Ne postoji pravilo i ne može niko da proceni šta će i na koji način da prihvate ljudi i koliko dugo. To se desilo sa  „Čudnom šumom“, sa „Leptirom“, i sa puno pesama sa singlova, kao recimo „Kosovski božuri“, koje „žive“ u dugom nizu godina i sviraju se i danas.

YU Grupu su u jesen 1970. godine osnovali Dragi i Žika Jelić, orguljaš Miodrag Mive Okrugić i bubnjar Velibor Boka Bogdanović, pod radnim nazivom “Idejni posed“.

Na nastupu u zemunskom klubu „Sinagoga“ 29. novembra iste godine, disk džokej Zoran Modli (1948-2020) je pozvao publiku da im odabere ime. Prihvaćen je predlog Miroslava Stanivuka i od te večeri su postali YU Grupa. Godinama kasnije svirali su redovne rođendanske koncerte 29. novembra, na Dan Republike.

Poseban autorski i svirački doprinos i trag ostavio je gitarista Miodrag Bata Kostić, a u bendu su tokom godina svirali bubnjari Raša Đelmaš, Dragan Micić, Dragoljub Đuričić, Slobodan Jurišić i Igor Malešević, klavijaturista Dragan Janković i gitarista Nedžat Maculja.

Zanimljivo je reći da je ovaj popularni bend prvi u rokenrol uveo etno motive kroz pesme „Nona“ i „Kosovski božuri“.

Profesionalizam, posvećenost, a pre svega uživanje u svakom odsviranom rifu i tonu, kao i otpevanom stihu, uz bukvalno „izgaranje“ na sceni (bez obzira na ozbiljne godine većine članova benda) glavna su obeležja i danas na svakom „živom“ nastupu  YU Grupe. To je moj lični utisak jer sam imao zadovoljstvo (a kasnije sam shvatio i privilegiju) da prisustvujem jednom od koncerata (2011. godine u Kostolcu). Rok je muzički pravac koji najviše volim, braću Jelić i ekipu sam poštovao i do tada, ali su me takvim nastupom na sceni pridobili potpuno i zaslužili moj dubok naklon. Zato našim rok legendama čestitam 50. rođendan, a mi ćemo u njhovoj vanvremenskoj muzici, kao i generacije koje dolaze, sigurno uživati još dugo! 🙂

Izvor: Pecina posla / Danas / Blic

Foto: Pecina posla