Priča o Rikiju

Ako nemate šta da čitate ovih dana, možda vam ova priča bude interesantna…

Možda ova priča spada u rubriku „Verovali ili ne“ jer, što se tiče Rikija, u vezi sa njim sve je za ne poverovati. A ipak – to je život.

Prvo to, da on danas ima oko 15 godina. A igra se, skače, trči, lovi miševe, pacove, žabe, guštere… Nije ni slep, ni gluv, ni onemoćao. Naprotiv. Sada je umiljat kućni ljubimac, lepo vaspitan, dakle živi u kući, ima dvorište, spava u krevetu… A u početku, bio je – čudo.

Došao je, ko zna odakle, u ovo domaćinstvo, sa neka četiri meseca, po proceni veterinara, pre više od 15 godina! Prehlađen, bolestan. Za početak, tokom lečenja, bio je smešten u kupatilu. Prihvatio je lečenje ali, nikako kućni prostor.

Dok je trajala izgradnja boksa, bio je jedno vreme i vezan za drvo. Brzo smo odustali od ovog „smeštaja“ jer se Riki – penjao na drvo! Ugrabio bi svaku priliku da odskita. Brzo bi se vraćao, ali bi doneo i komšijski veš sa žice, obuću… sve to na poklon.

Ime je dobio tek posle nekoliko meseci jer je to jedino ime na koje je pristao da se odaziva. Obožavao je da se – oblači! Kada bi dobio neki prekrivač zbog hladnoće ali i bez toga, znao bi da se umota i tako umotan šeta po dvorištu. Ovu „vrlinu“ je zadržao do danas.

Jedne zime je bila izuzetno jaka hladnoća pa je Riki bio smešten u garaži. Posle njegovog boravka tamo – ni Hirošima ne bi mogla da se uporedi sa izgledom garaže. Ni jedan šraf nije bio na svom mestu, a uspeo je da u komadiće iscepka baštenski bazen (spakovan u kutiji).

Pokušaj da uđe i boravi u stanu je u početku bio katastrofa. Nije znao da hoda po laminatu, čudio se televizoru, a imao je čudan poriv da ukrade daljinske, telefone i sve to odnese u kućicu u boksu. Tamo su kasnije pronađena svakakva „čudesa“.

To „pseće ludilo“ je trajalo ravno godinu i po dana. Riki danas voli da gleda TV, obožava emisije sa pticama, spava u krevetu…

Naravno, bilo je još nebrojano ludih događaja, ko bi se svega setio. A da, i čvrstu drvenu kuću u boksu uspeo je da rastavi (bez alata), u paramparčad. Nenormalno se plaši vode, pobegne kada je vreme kupanja, sakrije se i drhti. Saznali smo da ga je prolaznik spasao iz bureta vode u kome su pokušali da ga udave pre nego što je došao kod nas! Sada se kupa suvim šamponom, zbog stresnih godina i straha.

Riki je kasnije dobio i potomstvo. Danas ima sina od 10 godina sa kojim živi u istom domaćinstvu. Ali, to je već druga priča.

Uglavnom, poenta je u tome: Ne verujte u sve što pročitate iz „naučnih krugova“ o psima! O računanju psećih godina, o ponašanju… To verovatno važi i za ljude.

Internet i knjige su samo pomagala. Život se uči – dok se živi… 😉

Tekst i foto: Biljana Bundalo