Slava–kulturno nasleđe čovečanstva

Proslavljanje porodične slave je jedinstveni običaj vezan za Srbiju, koji je od novembra 2014. godine zaštićen na UNESCO reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

U savremenom dobu globalizacije stiče se utisak da se običaji u vezi sa slavom ubrzano menjaju. Nove generacije unose svoje interpretacije slavske trpeze kroz jela kao što su suši, slavski kolač se poručuje, a menjaju se i ranije utvrđeni rituali od pozivanja na slavu do broja gostiju koji dolaze…

Slava je običaj koji se proslavlja u Srbiji duže od 1.000 godina, a usled neverovatnih promena kroz koje je zemlja prošla i sam običaj je oblikovan ljudima i različitim uticajima. O istoriji i važnosti očuvanja nematerijalne kulturne baštine za City Magazine govorio je dr Miloš Matić, muzejski savetnik Etnografskog muzeja.

Poreklo slave

Istraživanja su pokazala da slava ima prethrišćansko poreklo, a da je kao religijska praksa formirana u 13. veku, tokom reforme srpske pravoslavne crkve u svetosavskom duhu. Postoje različite teorije o nastanku slave, a dr Matić navodi da su najznačajnije teorije o nastanku slave one koje smatraju da porodična slava vodi poreklo od helenskog kulta herosa i od romanskog kulta lara zaštitnika porodičnog doma.

 „Određene teorije navode da poreklo slave treba tražiti u hristijanizaciji staroslovenskih i starobalkanskih verovanja i da sveci predstavljaju hristijanizaciju prethrišćanskih panteona staroslovenskih bogova, a da slava predstavlja hristijanizovani kult predaka ili hristijanizaciju agrarnih kultova. Javljaju se i navođenja koja ukazuju na slovenske elemente u slavskom ritualu, koja ukazuju na slavsku gozbu kao društvenu nadogradnju obreda proslavljanja porodičnog sveca zaštitnika. Upotreba kuvanog žita, koljiva, vezuje se kako za agrarni kult takođe u vezi sa slovenskom kulturom, tako i za kult predaka koji je postojao i kod Starih Slovena. Sa druge strane, ima autora koji smatraju da slavu ne treba povezivati sa staroslovenskim kultom predaka jer je slava uvek okrenuta ka budućnosti, odnosno svetac zaštitnik se proslavlja da bi im, kako se veruje, doneo zaštitu, dobrobit i blagostanje u budućnosti“, objašnjava dr Matić

Slavska gozba

Iako je često u javnosti prisutno mišljenje da je tradicija slave nepromenljiva, mnogi kulturni elementi su se tokom vremena menjali. Slava se danas ne slavi onako kako se slavila u Srednjem veku, ali njena religijska suština nije promenjena – slava je i dalje hrišćanski praznik kojim se slavi porodični svetac zaštitnik, sa verovanjem da on obezbeđuje zaštitu i donosi blagostanje, a prinosi mu se beskrvna žrtva (hleb i vino) i izgovaraju molitve. Slavska gozba se takođe menjala, postajala je obimnija i bogatija, a poslednje veće promene se vezuju za osamdesete godine, kada gozba postaje veoma obimna, sa većim brojem gostiju. Postoje i razlike u raznim delovima Srbije i prostorima izvan Srbije gde žive Srbi.

Savremena jela iz drugih kultura

Najveće društvene promene vezane su za to što su u socijalizmu mnoge porodice u gradovima izbegavale da proslavljaju slavu, ali to opet danas čine. Najbitnija promena je to što je u slavskom ceremonijalu danas religijski aspekt malo potisnut, a veći značaj se pridaje slavskoj gozbi, mada, opet, religijska suština slave nije ugrožena. U nekim domaćinstvima ima manje tradicionalnih jela i uvode se neka savremena jela iz drugih kultura, ali hrana ne narušava društveni karakter slavskog obreda. Suština je u društvenim kontaktima u svetom vremenu, odnosno u vreme proslavljanja sveca zaštitnika.

Slavska jela, predjelo i sitni kolači

Slavska gozba nema svoja „obavezna“ jela. Primetno je da postoje neka jela koja koja se tradicionalno spremaju za slavu, kao što su čorba, sarma, prebranac, šaran, pite, kupus… ali slavska trpeza pre svega zavisi od posta i od lokalnih navika ljudi. Od osamdesetih godina u slavsku gozbu masovno ulazi predjelo, a sitni kolači su takođe počeli da se spremaju u novije vreme, osim u gradskoj slavi gde postoje još u devetnaestom veku. Priprema sitnih kolača ukazuje na razliku koja je nekada postojala između seoskog i urbanog načina proslavljanja slave. U gradu je proslavljanje slave podrazumevalo sečenje kolača i porodičnu gozbu, a drugi su dolazili samo na čestitanje, ali ne i na gozbu. Oni su bili posluženi kafom, rakijom, vinom i kolačima i nisu se zadržavali u domu porodice koja slavi.

Šta je u suštini slava? Sveci poput svetog Nikole, Đorđa, Jovana i drugih, kao i svetice Petke, smatraju se najbitnijim svecima, onima koji imaju veliku zaštitnu moć. To su najčešće sveci koji su među prvima kanonizovani u hrišćanstvu. Proslavljanje porodičnog sveca zaštitnika praktikuje većina pravoslavnih hrišćanskih porodica na teritoriji čitave Republike Srbije kao značajan porodični praznik… 🙂

Dragi prijatelji, srećna vam slava, koju god da slavite!!! 🙂

Izvor: Pecina posla / City Magazine / J. P. Đ.

Foto: Dušica Živković