Sveti Roman–manastir koji ispunjava dobonamerne želje

Na desnoj obali Južne Morave, pored puta koji spaja Ražanj i Kruševac, nedaleko do sela Đunis, nalazi se manastir svetog Romana, sa hramom posvećenim Blagovestima Presvete Bogorodice. Ovaj manastir je jedan od najstarijih u Srbiji, a prvi sačuvani zapisani pomen manastira nalazimo u Hrisovulji vizantijskog cara Vasilija II iz 1019. godine. Manastir se u ovoj Hrisovulji naziva Sventeromon. Manastir je podignut na mestu gde se podvizavao i upokojio prepodobni Roman Sinait, koji se po predanju doselio ovde po 888. godine.

Po priči mnogih vernika, Sveti Roman zaista ispunjava sve dobronamerne želje. Do sada su zabeleženi slučajevi da bolesni uz redovne molitve i post kućama iz manastira u blizini Aleksinca odlaze zdravi i isceljeni. Manastir je sazidan u 9. veku i smatra se za jedan od najstarijih u Srbiji, a pripada malobrojnoj grupi manastira koji su podignuti pre Nemanjića, što znači da je stariji i od Hilandara i od Žiče, Sopoćana, Gračanice…

Prelistavajući istorijske knjige i etnografske zapise, možemo da primetimo da su priče o čudesnom ostvarenju svih želja bile zastupljene u svim kulturama i u svim periodima prošlosti. U južnoj Srbiji odavno vlada verovanje da je manastir na desnoj obali Južne Morave čudotvoran, a da svetac kome je posvećen ispunjava sve dobronamerne molitve.

Manastir Sveti Roman  je jedan od najstarijih srpskih manastira za koje je vezano verovanje o ostvarenju svih želja. Pred srpskim istoričarima i arheolozima je bio veliki zadatak da na veoma oskudnim materijalnim izvorima utvrde vreme nastanka ovog manastira i događaja koji su se na tom mestu odvijali.

 Pošto mnogi podaci ne postoje o ovom svetom mestu, samim tim se ne zna ko je sagradio prvobitno zdanje, odnosno ko je glavni ktitor. Sadašnja manastirska crkva, iako skromnog izgleda i veličine, nije originalno zdanje. Zbog Osmanlija i njihovih pohoda ovo je njeno drugo ili treće zdanje. Uprkos svim poteškoćama, uvek je zidana na istom mestu, iako je više puta rušena, odnosno iz temelja obnavljana.

Manastir je prvobitno izgrađen od kamena, ali je slično mnogim našim svetinjama bio rušen, paljen i pljačkan. Kako bi spretili bahato ponašanje razbojnika koji su ulazili u crkvu na konjima, tada je odlučeno da svi ulazi budu veoma niski, što je ujedno i glavna karakteristika ovog zdanja.

Manastirski zvonik sa svoja dva zvona je veoma upečatljiva građevina, jedinstvena u celom Pomoravlju. Sazidan kompletno od kamena u tri nivoa, u prošlosti je služio za lečenje psihičkih bolesnika koji bi u svetom lečilištu boravili svega oko mesec i po dana.

Nakon Drugog svetskog rata, manastiru je oduzeta skoro sva imovina. Blagoslovom episkopa niškog gospodina dr Jovana Ilića, 1960. godine manastir je preobražen u ženski. Od 4. avgusta 2012. godine, po blagoslovu episkopa niškog gospodina dr Jovana Purića, manastir je ponovo preobražen u muški.

Do sada su zabeleženi slučajevi da bolesni uz redovne molitve i post kućama odlaze zdravi i isceljeni. Svi koji posete manastir Svetog Romana imaju priliku da se poklone moštima ovog sveca i da mu se obrate za nebesku pomoć. Posetiocima se preporučuje da s, najpre molitvom, a zatim i konzumacijom vode sa izvora za koji se veruje da je sveta, obrate Svetom Romanu za pomoć. Po priči mnogih vernika, ova svetac zaista ispunjava sve dobronamerne želje, pa je samim tim „njegov dom“ veoma popularan među turistima.

Tekst i foto: Pecina posla