Uzo, duh grčkog leta

Piće uzo, sa ukusom anisa, duboko je povezano sa grčkom nacijom. To je jednostavno duh grčkog leta koji niko ne može kopirati.

To je verovatno najdruštvenije piće ikada destilovano. Oni koji dele ovaj poseban ukus, prilaze bliže i lakše govore. Uzo je piće druženja i ispovesti.

Ispijanje uzoa je umetnost. Ili je to možda način života, kaže Met Baret, Amerikanac koji piše o Grčkoj, a prenosi portal Greekreporter.com. Međutim, nije uzo, već to sa kim ga pijete, ono što zaista čini iskustvo, dodaje on.

Jedinstveno mediteransko iskustvo

Kada Grci kažu „Idemo na malo uza“, ovo nije samo važan društveni poziv, već i kulinarsko zadovoljstvo koje se retko odbija.

Uzo izaziva mnoge slike, ali najčešća je slika sedenja u primorskoj taverni dok letnje sunce sija crveno i zalazi iznad Egejskog mora.

Bokal uza stoji pored posude sa ledom na stolu zajedno sa nekoliko malih tanjira hobotnice na žaru, prženih lignji, male ribe u salamuri, svežih krastavaca i paradajza, bogatog feta sira i debelih maslina među ostalim grčkim specijalitetima.

Naziv „uzo“ je patentiran kao grčko alkoholno piće od 1989. godine, što znači da se piće može proizvoditi po navedenoj metodi i pod nazivom „uzo“ samo u Grčkoj. Neke lokacije sa dugom tradicijom destilacije uza su Tirnavos i Kalamata.

Ali najpopularnije od svih je definitivno ostrvo Lesbos, a uzo iz Plomarija je najbolji primer.

Njegova proizvodnja zahteva posebne veštine; deo nastaje destilacijom ljuski grožđa nakon proizvodnje vina, ali veći deo čini voda začinjena raznim aromatičnim biljem od kojih preovladava anis.

U Grčkoj je uzo popularan tokom posta (Sarakosti), a naravno i tokom leta. Književni naučnici veruju da ime uzo potiče od starogrčkog glagola „mirisati“ ili „ozo“. Međutim, romantičari više vole da misle da dolazi od fraze „Ou zo“ ili „Bez ovoga ne mogu da živim“.

Drugi vide da su njeni koreni u turskoj reči za grožđe, „uzum“, dok drugi veruju da se može pratiti do priče o lekaru turskog konzulata u Tesaliji u 18. veku koji je probao lokalni raki i povikao: „Ali ovo je Uso di Marsiglia!” Fraza, koja znači „za upotrebu u Marseju“, bila je u to vreme utisnuta na sanduke sa čahurama svilene bube koje su se izvozile iz Tesalije velikim trgovcima u francuskoj luci, što je postalo sinonim za svaki proizvod odličnog kvaliteta.

Bez obzira na njegovo poreklo, služi kao dobrodošao podsetnik, možda najviše ove godine, na to kakvo leto treba da bude.

Savršeno mesto za uživanje u dobrom uzu

U modernoj Grčkoj, ouzerije (sufiks -erie je uvezen iz francuskog, kao u Boulangerie ili Patisserie) mogu se naći u skoro svim gradovima, mestima i selima.

Ovi objekti nalik kafeima služe uzo sa mezetlucima ili predjelima, kao što su hobotnica, salata, sardine, lignje, pržene tikvice i školjke između ostalog. Tradicionalno, pijucka se polako (obično pomešan sa vodom ili ledom) zajedno sa mezedesima koji se dele sa drugima tokom perioda od nekoliko sati u ranim večernjim satima.

U drugim zemljama, tradicija je da se u autentičnim grčkim restoranima uzo pije kao aperitiv koji se služi u čaši i duboko ohlađen pre početka obroka. Ne dodaje se voda ili led, ali se piće servira dovoljno hladno da se u napitku formiraju neki kristali dok se servira.

Uzo se kolokvijalno može nazvati posebno jakim pićem, a uzrok tome je sadržaj šećera.

Šećer odlaže apsorpciju etanola u stomaku i može navesti one koji piju u zabludi da pomisle da mogu da piju više jer se rano ne osećaju pripitom.

Tada se pojavljuje kumulativni efekat etanola i osoba koja pije prilično brzo se opija. Zbog toga se u Grčkoj generalno smatra lošim oblikom pijenja uzo „suvi čekić“ („xerosphyri“, kerosfyri, idiomatski izraz koji znači „pijenje alkohola bez jedenja“).

Prisustvo hrane, posebno masti ili ulja, u gornjem delu digestivnog sistema produžava apsorpciju etanola i ublažava intoksikaciju alkoholom. Dakle, sada kada sve ovo znate predlažem vam da se opustite i uživate u ovom tradicionalnom grčkom napitku, koji se sviđa i koautoru ovog teksta… 😉

Živeli! έζησε! 🙂

Izvor: Pecina posla / greekreporter.com

Foto: greekreporter.com