Zabranjena remek-dela: Ove knjige su bile na „crnoj listi“

Bilo da se radi o skandaloznoj priči o seksu, neprihvatljivoj političkoj tematici ili blasfemiji, mnogi ljudi su pronašli razloge da zabrane neke od najboljih i najpoznatijih romana u istoriji. Sudski sporovi su vođeni, knjige su spaljene, a fetve su izdate. Otkrijte fascinantne istorije sedam poznatih knjiga, koje su zabranjene u zemljama širom sveta, od SAD do bivšeg SSSR-a… 😉

Oldus Haksli – Vrli novi svet (1932)

Ova antiutopijska priča o društvu koje je previše naviklo na veštački komfor izgrađen na eksploataciji, bila je previše neukusna za cenzore nehrabrog starog sveta. Irska je zabranila Vrli novi svet zbog onoga što su videli kao komentare protiv religije i tradicionalne porodice, kao i zbog upotrebe psovki, a Indija je otišla toliko daleko da je Hakslija nazvala „pornografom“ zbog njegovog prikaza sveta u kome je rekreativni seks bio podstican od malih nogu.

Salman Ruždi – Satanski stihovi (1988)

Iako su knjige bile zabranjene pre i posle Satanskih stihova, nijedna nije dovela do toga da je njihovom autoru neko nacrtao metu. U stvari, malo modernih knjiga ima tako krvavu istoriju objavljivanja. Kao rezultat izlaska ove knjige, Salman Ruždi je morao da se krije čitavu deceniju nakon što je iranski ajatolah Hoemini izdao fetvu, fetvu koja je takođe dovela do smrti Ruždijevog japanskog prevodioca. Napadani od strane mnogih u muslimanskom svetu zbog bogohuljenja, Satanski stihovi spaljivani su na ulicama u Velikoj Britaniji i širom muslimanskih zemalja.

Vladimir Nabokov – Lolita (1955)

Lolita je knjiga čija je reputacija često zamaglila njen stvarni sadržaj, pa se dešavalo da mnogi koji odluče da pročitaju ovaj roman očekujući da će biti užasnuti ili uznemireni, na kraju budu razočarani. No, zbog svoje kontroverzne teme ljubavi i požudi jednog odraslog čoveka prema tinejdžerki, knjiga je ubrzo nakon izlaska bila zabranjena u Velikoj Britaniji i Francuskoj.

Erih Marija Remark – Na zapadu ništa novo (1928)

Iako su se mnoge knjige našle na nacističkim lomačama 1933. godine, uključujući i one značajnih pisaca i mislioca poput Kafke, Tomasa Mana i Alberta Ajnštajna, nijedna nije bila tako kritična prema Nemačkoj iz doba Prvog svetskog rata kao Na zapadu ništa novo. Nacionalsocijalisti, pa čak i brojni vojnici i pisci koji nisu bili politički orijentisani prema nacistima, smatrali su je nepatriotskom. Ono što se ovim grupama i pojedincima nije dopalo u knjizi je upravo ono što je čini tako ubedljivim prikazom pravih užasa ratovanja.

Džordž Orvel – Životinjska farma (1945)

Iako nije iznenađujuće da je Orvelova satira o brutalnostima komunizma bila zabranjena u staljinističkom SSSR-u, njen status zabranjene knjige trajao je i nakon pada Berlinskog zida. Životinjska farma je i dalje zabranjena na Kubi i Severnoj Koreji (iz istih razloga zbog koje su je zabranili Sovjeti), a zabranjena je i u Keniji zbog kritike korupcije i, što je još bizarnije, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog prikaza svinje koja govori, što je ocenjeno kao suprotno muslimanskim vrednostima.

Džerom Dejvid Selindžer – Lovac u žitu (1951)

Fascinantna stvar u vezi Lovca u žitu je što je to istovremeno najviše puta zabranjivana knjiga i druga knjiga koja se najviše uči u američkim školama. Branioci ovog romana vide ga kao komentar na frustracije i muke tinejdžerskog života, dok su cenzori u njemu videli sve, od uzročnika ubistava i samoubistava, pa do komunističke propagande. Ono što cenzori nisu uspeli da shvate, međutim, jeste da će zabrana knjige zbog prikaza tinejdžerskog bunta samo naterati buntovne tinejdžere da je traže još više.

Džejms Džojs – Uliks (1920)

Pošto se radi o veoma teškoj knjigi za čitanje, mnogima su promakle reference na masturbaciju u jednom od poglavlja Džojsovog remek-dela. To nije sprečilo da ovo poglavlje bude proglašeno opscenim od strane sudova nakon što je objavljeno u književnom časopisu. Možda je cenzorima bilo toliko teško da shvate ovu knjigu pa su verovali da bi slična tematika mogla biti i u drugim poglavljima, jer je roman bio na listi zabranjenih u SAD i Velikoj Britaniji tokom većeg dela 1930-ih.

Izvor: Pecina posla / City Magazine

Foto: Andrei Metelev / Shutterstock