Crveno-beli, tada aktuelni prvaci Evrope, u dalekom Tokiju su na današnji dan pre 29 godina savladali osvajača Kopa Libertadores, čileanski Kolo Kolo sa 3:0 i pred 60 hiljada gledalaca još jednom pokazali da im u tom trenutku na planeti nije bilo ravnih.
U periodu kada srpski fudbal tek na momente uspeva da nam izmami radost (i to tek poslednjih godina donekle klupski uspesi, iako ulazak u grupnu fazu evropskih takmičenja realno i nije neki uspeh, dok reprezentacija ne uspeva ni to), ostalo nam je da se prisećamo uspeha ostvarenih u sve daljoj prošlosti.
Jedan od takvih momenata, koji je definitivno vredan sećanja, je baš 8. decembar 1991. kada je Crvena zvezda u Interkontinentalnom (Tojota) kupu u Tokiju savladala Kolo Kolo i postala u to vreme nezvanični klupski prvak sveta. Od 2005. ovo takmičenje je zamenjeno zvaničnim Svetskim prvenstvom za klubove.
Najbolja generacija Crvene zvezde, ujedno najuspešnija koju je imao srpski i jugoslovenski fudbal, trijumfom u prestonici Japana upotpunila je osvajanje Kupa šampiona. Te godine u italijanakom Bariju 29. maja je Zvezda u finalu na penale savladala Olimpik iz Marseja 5:3 (posle 120 minuta igre bilo je 0:0).
Sastav sa kojim su crveno-beli igrali u Tokiju bio je neznatno izmenjen u odnosu na onaj iz Barija. Tog leta su iz kluba otišli golman i kapiten Stevan Stojanović, Robert Prosinečki, Dragiša Binić, Slobodan Marović, Refik Šabanadžović i trener Ljupko Petrović. Međutim, sve to nije sprečilo naš najtrofejniji klub da u duelu sa šampionom Južne Amerike pokaže da je u tom trenutku najbolji na planeti.
Zvezda je ovaj, po svemu istorijski duel, odigrala u sastavu: Zvonko Milojević, Duško Radinović, Goran Vasilijević, Vladimir Jugović, Miodrag Belodedić, Ilija Najdoski, Milorad Ratković, Vlada Stošić, Darko Pančev, Dejan Savićević i Siniša Mihajlović, a šef stručnog štaba je bio Vladica Popović. Junak utakmice bio je dvostruki strelac Vladimi Jugović („Zvezdino dete sa druge planete“ kako ga je poznati sportski komentator Milojko Pantić nazvao u toku prenosa). Mladi Jugović je mrežu rivala pogađao u 21. i 59. minutu, a Pančev je pogorkom u 71. minutu stavio tačku na ubedljiv trijumf – 3:0 (iako je šampion Evrope od 43. minuta ostao sa igračem manje na terenu, jer je isključen kapiten Dejan Savićević).
Zanimljiv podatak je da je na klupi Čileanaca na toj utakmici sedeo Mirko Jozić, selektor legendarne generacije Jugoslavije koja je osvojila omladinsko Svetsko prvenstvo 1987. godine (baš u Čileu).
Zvezdina dominacija Evropom i svetom, nažalost brzo nakon ovog uspeha je, spletom nesrećnih okolnosti koje nemaju veze sa sportom, prekinuta. Baš tada je naša zajednička država, Jugoslavija, počela da se raspada, u nažalost krvavom ratu, a 1992. godine uvedene su i sankcije Ujedinjenih nacija. Jedna od posledica svega toga bio je i raspad velikog tima Zvezde i odlazak svih fudbalera u inostranstvo. Neki od njih su napravili i uspešne inostrane karijere (pre svih Savićević, Jugović i Mihajlović), neki nisu, ali ono što su ostvarili te, sada daleke 1991. godine, ostaće zlatnim slovima upisano u istoriju srpskog i jugoslovenskog fudbala. Skoro pune tri decenije kasnije tada osvojeni vrh realno je predaleko ne samo beogradskom, nego i svim klubovima sa Balkana…
Izvor: Pecina posla / FK Crvena zvezda
Foto: Youtube Screenshot
A koja su to tri koraka?
Tri gola protiv čileanskog kluba Kolo Kolo 🙂