Najava policijskog časa i novog zatvaranja ljudi za vikend (da li u Beogradu ili kako bi verovatno ispalo kao i uvek do sada kada predsednik Aleksandar Vučić nešto „predloži“, cele Srbije?) zbog širenja korona virusa izazvala je pravi revolt kod ljudi i veliki broj izašao je pre svega na ulice prestonice, ali i u većim gradovima (Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu…). Ova najava bila je samo kap koja je prelila čašu zbog osam godina (ušli smo u devetu) sve veće autoritativnosti i katastrofalno vođene krize izazvane pandemijom (o čemu smo već pisali https://pecinaposla.wordpress.com/2020/07/06/i-grcka-spustila-rampu/).
Posle pet dana drame na ulicama (nasilja nad policijom i još brutalnijeg nasilja policije i njihovih saradnika nad često nedužnim ljudima), neartikulasanog opravdanog nezadovoljstva građana od kojih dominiraju mladi, situacija izgleda još jednom ide na ruku vlasti. Opozicija (pre svega u liku „svemoćnog“ Dragana Đilasa) se još jednom pokazala kao nesposobna da bilo šta uradi (osim možda da indiretno ili direktno zaustavi svaki protest i otpor), a istovremeno ne dozvoljava nekompromitovanim ljudima da preuzmu vođstvo u opozicionom bloku. Konkretnih zahteva demonstarnata ni posle pet večeri protesta nema. Početna energija se polako gasi, a razloga je više – brutalnost policije, veliko prisustvo huligana, napadi na novinare i sve one koji žele mirno da protestvuju i strah od novog razbuktavanje virusa Covid-19. Međutim, jedno je po svemu sudeći sigurno. Beograd je još jednom pao na ispitu. U prestonici Srbije živi skoro trećina stanovništva države. Mislim da je krajnje vreme da Beograđani ustanu i zaustave dalju propast države. Na svim veliki protestima u vreme naprednjačke vlasti podršku (a često su činili i većinu) su davali građani koji žive van Beograda.
Čuveni transaprent sa studentskih protesta 90-ih „Beograd je svet“ sada očigledno ne važi. Dok samo pet procenata Beograđana ne izađe istovremeno na ulični protest u Srbiji se ništa promeniti neće, a svi mi koji želimo promenu vlasti i sistema ostaćemo taoci one grupe ljudi koja je svojom pasivnošću (kao što je bezbrižno sedenje u kafićima dok se u drugom delu gada dešavaju dramatične stvari i možda rešava pitanje daljeg funkcionisanja države) već dozvolila da im se deo po deo grada, pa deo po deo države urušava. Kada to budu shvatili Beograđani cela Srbija će dobiti novu šansu da krene napred.
Hajde pa tako, do čitanja…
Tekst: Predrag Životić
Foto: Pixabay//Ilustracija
Leave a Reply