Kompjuterski generisani efekti (CGI) omogućavaju filmadžijama da ne velikom platnu oslikaju neverovatne svetove iz mašte, ali ponekad zapravo umanjuju verodostojnost filma i urušavaju njegov umetnički domet.
Međutim, ponekad je u filmovima moguće izvesti izvanredne scene i to uz pomoć vizuelnih trikova koji nemaju veze sa računarima.
U nastavku teksta predstaviću vam nekoliko upečatljivih filmskih scena koje su nastale upravo na taka način, bez kompjuterskih efekata. Naravno uključeno je i nekoliko starijih ostvarenja kada i nije bilo kompjuterskih efekata, ali su neverovatne… 😉
„Tenet“ (2020)
Reditelj Kristofer Nolan voli praktične efekte više od kompjuterski generisanih, a upravo njih je koristio u svom nedavnom ostvarenju „Tenet“.
On je kupio stari avion Boing 747 i zaista ga je uništio za potrebe filma, a stručnjak zadužen za vizuelne efekte u tom filmu Endrju Džekson, otkrio je da je plamen bio stvaran.
Interesantno je to da su Nolan i njegov tim zapravo uvideli da bi im bilo jeftinije da snime uništavanje pravog aviona, nego da takvu scenu kompjuterski generišu.
„Denkerk“ (2017)
Kad smo kod Nolana, neizostavno je pomenuti neke od scena iz njegovog filma „Denkerk“.
Za potrebe snimanja tog ostvarenja, Nolan je pozajmio prave „Spitfajer“ avione iz Carskog ratnog muzeja i angažovao pilote Kraljevskog vazduhoplovstva, u scenama vazdušnih borbi nad Engleskim kanalom, tačno na mestu gde su se bitke i odvijale u Drugom svetskom ratu.
„Pobesneli Maks: Autoput besa“ (2015)
Zvezde filma „Pobesneli Maks: Autoput besa“ otvoreno su pričale o tome da je snimanje tog ostvarenja bilo jedno od najtežih iskustava za njih, budući da je sniman u nepristupačnim predelima Namibijske pustinje.
Međutim, daleko teže je verovatno bilo kaskaderima, koji su snimili niz opasnih scena koje uključuju jurnjavu automobilima po peščanom bespuću.
Tako u jednoj od scena u kojoj glavni junaci pokušavaju da pobegnu u starom kamionu, kaskaderi se ljuljaju na ogromnim šipkama i pokušavaju da ih zaustave.
Snimanje te scene zahtevalo je osam nedelja pripreme i preko 150 kaskadera.
„Dan nezavisnosti“ (1996)
Verovali ili ne, u originalnom „Danu nezavisnosti“, vanzemaljski napad na Njujork, Los Anđeles i Vašington, nije bio rezultat kompjuterski generisanih efekata.
Reditelj Ronald Emerič napravio je model grada, koji je razneo pred kamerama.
„Apolo 13“ (1995)
Reditelj Ron Hauard želeo je da njegov omaž putovanju na Mesec bude što verniji stvarnoj misiji. Zato je unajmio NASA avion KC-135 u kom obično treniraju pravi astronauti, jer simulira okruženje nulte gravitacije.
Tom Henks, Bil Pakston i Kevin Bejkon su u njemu snimali scene u bestežinskom prostoru, koje čine gotovo polovinu filma.
„Terminator 2“ (1991)
Džejms Kameron „ne beži“ od CGI efekata, ali se njima služi štedljivo. Dobar primer je film „Terminator 2“ u kom su mnoge scene snimljene praktičnim trikovima na setu.
Jedna od njih je trenutak kada T-1000 biva pogođen granatom. Na prvi pogled deluje da je reč o kompjuterski generisanoj slici, ali je zapravo napravljena lutka u prirodnoj veličini koja je dala uverljiv izgled raznesenom robotu.
„Otimači izgubljenog kovčega“ (1981)
Harison Ford je poznat po tome što sam izvodi vratolomije u filmovima, a reditelj Stiven Spilberg je tako jednom prilikom sebe nazvao „budalom“ zato što mu je dozvolio da se upušta u opasne scene.
U jednoj sceni u filmu „Otimači izgubljenog kovčega“, on mora da se trka sa ogromnim kotrljajućim kamenjem duž 36,5 metara dugog hodnika.
„Harison je morao da se trka s kamenjem deset puta, jer je bilo pet snimaka kamenja iz pet različitih uglova, a svaki smo radili po dva puta. Pobedio je deset puta. Imao je sreće, a ja sam bio idiot koji ga je nagovorio da pokuša“, rekao je Spilberg o snimanju „Otimača izgubljenog kovčega“.
„Apokalipsa danas“ (1979)
Kad lik kog igra Martin Šin sleti na plažu Vijetnama u legendarnom filmu „Apokalipsa danas“ Frensisa Forda Kopole, on se nalazi usred velike bitke, dok oko njega zuje helikopteri, borbeni avioni i trči na stotine vojnika.
Ništa od toga nije dodato u postprodukciji – sve se zaista odigravalo, a reditelj je angažovao praktično pola filipinske vojske, kako bi snimio taj film.
„Čovek sa zlatnim pištoljem“ (1974)
Jedna od najčuvenijih kaskaderskih scena u istoriji filma danas verovatno ne bi ni bila izvedena, ali je sedamdesetih bilo sasvim opravdano automobilom preskakati reku nad srušenim mostom.
U organizovanju ove scene u filmu o Džejmsu Bondu veliku ulogu igrali su matematičari koji su izračunali kako automobil treba da se kreće, kako bi mogao da se okrene za 360 stepeni u vazduhu, pre nego što se ponovo spusti na točkove.
Scenu je izveo kaskader Loren Vilert, koji je za to dobio bonus od 30.000 dolara.
„Živi i pusti druge da umru“ (1973)
Logično je da lista o upečatljivim scenama iz filmova mora da uključi barem još jednog Džejmsa Bonda. U filmu „Živi i pusti druge da umru“, koji je objavljen 1973. ekipa se upisala u Ginisovu knjigu rekorda kada je njihov kaskader Džeri Komu izveo najduži skok čamcem i to u kanalu širokom samo 15 metara.
Naravno, tada nije ni bilo kompjuterski generisanih efekata, što ideju reditelja Gaja Hamiltona čini još smelijom.
Neverovatno, pogotovo za filmove novije produkcije, zar ne? 😉
Izvor: Pecina posla / Euronews.rs
Foto: Copyright Screenshot / Youtube
Leave a Reply