Da li je ispravno napisati neželim, neznam, nemogu?

Nije bilo teško izabrati kriterijum po kome ću vas voditi pri izboru najkardinalnijih gramatičkih grešaka u našem jeziku. Dovoljno je bilo da izaberemo one za koje bi nastavnici srpskog jezika učenicima petog razreda bez razmišljanja dali jedinicu. Ovo su neki od primera… 😉

1. Negacija uz glagole piše se odvojeno – „ne znam“, „ne želim“, „ne mogu“ (što je odgovor na pitanje iz naslova 🙂 ). Izuzetak su negacije „nisam“, „neću“, „nemoj“ i „nemam“.

2. Rečca „li“ se obavezno odvaja – „da li“, „je li“, izuzev u skraćenom obliku kada glasi – „dal’“, „jel’“. Lakše ćete možda zapamtiti ukoliko vam kažemo da kada napišete „jeli“ onda to neizostavno znači da ste jeli na primer pasulj i nikako ne može da označava rečcu…

3. Možda nećete verovati, ali mnogo je onih koji umesto „jel’“ pišu „jer“, pa tako često možemo ne samo da pročitamo već i čujemo rečenicu: „Jer to niste znali“?

4. Negacija se uz glagole piše odvojeno, ali uz imenice obavezno „ide“ sastavljeno – „nesreća“ ili recimo „nezadovoljstvo“.

5. Sinonim reči „nedostajati“ glasi „faliti“, a ne „hvaliti“, i ovo pravilo nema nikakve veze s time što je ispravno reći „hvala“, a ne kako često imamo prilike da čujemo–„fala“.

6. Pomoćni glagol „biti“ najčešće se pogrešno koristi u prvom licu množine. Dakle, ne kaže se „Mi bi otišli tamo“, već „Mi bismo otišli tamo“.

• 

7. Možda nekima na prvi pogled deluje nelogično, tek bilo bi dobro da se zapamti da se superlativi prideva „dobar“, „jak“ i „slab“ ne pišu „naj bolji“, „naj jači“ i „naj slabiji“, već sastavljeno – „najbolji“, „najjači“, „najslabiji“.

8. Nominativ jednine reči „čitaoc“, „branioc“, „primaoc“ glasi „čitalac“, „branilac“, „primalac“, kao što je i genitiv množine „čitalaca“, „branilaca“, „primalaca“, a ne „čitaoca“, „branioca“, „primaoca“.

9. Pridevi „dečiji“ i „božiji“ su pravilni i prihvatljivi, ali se preporučuju u oblicima „dečji“, „božji“. A, slovo „j“ svakako je suvišno u perfektu glagola „učiti“, „raditi“, „biti“… Dakle, ma koliko nekima to bilo teško da prihvate, ne piše se „učijo“, „radijo“, „bijo“, već „učio“, „radio“ i „bio“. Ovo slovo je suvišno i u reči „kaiš“, što se ne može reći za prisvojne zamenice, koje glase „moje“ i „tvoje“, a ne „moe“ i „tvoe“.

10. Kod nas ne postoji reč „sumlja“, kao što niko ne može ni da „sumlja“. Ispravni oblici su – „sumnja i sumnjati“.

11. Negde se putuje „autobusom“, a ne „sa autobusom“, kao što su i „paprike punjene sirom“, a ne „sa sirom“.

12. Za sve one koji smatraju da su „intiligentni“ nije loše da ih na kraju upozorimo da se zapravo kaže „inteligentni“, jer je imenica „inteligencija“, a ne „intiligencija“.

Pozivam vas da „proširimo“ ovu krajnje alarmantnu temu tako što ćete napisati koje gramatičke greške vas najviše nerviraju? 😉

Izvor: Pecina posla / Pozitivan stav

Foto: Pixabay/ Ilustracija