Kompleks „Dvorska bašta“ nalazi se u gradu, 500 metara od centra Sremskih Karlovaca. Ona je delo patrijarha Rajačića i predstavlja jedinstvenu prirodnu učionicu na Balkanu. Učeni Srbi iz celog sveta donosili su u ovaj park retko drveće i drugo bilje. Bašta se nekada koristila kao učionica u prirodi karlovačkih gimnazijalaca i bogoslova, a tako je i danas. Prostire se na dva nivoa-u gornjem delu su sportsko-rekreatvni sadržaji, a u donjem šetališta.
Ovo je zanimljiva priča, praćena bogatom galerijom fotografija, o tome kako je ovaj prelepi park prirode nastao i šta predstavlja danas… 😉
U prvoj polovini 19. veka na imanju koje se nalazi u posedu Karlovačke Mitropolije, nastala je „Dvorska bašta“. Površina parka iznosi tačno 7 hektara 28 ari i 91 kvadratni metar. Od toga je 38% površine je pod drugim, a 62% pod trećim stepenom zaštite. Samo se stan lociran na jednoj parceli nalazi u privatnom vlasništvu, dok je većinski nosilac prava, kada se o nepokretnostima radi, Patrijaršija Srpske Pravoslavne crkve. Ostale parcele su u vlasništvu države.
Najčešći predstavnici dendroflore jesu lišćari, kojih na pomenutom prostoru ima 94, dok su četinari prisutni u znatno manjem broju – 21. Predstavnici lišćara najčešće su srebrna lipa, trnovac, crni jasen, klen, dudovac, kiselo drvo i sofora, a takođe su prisutni i mečija leska, srebrna lipa i pterokarija. Glavni predstavnik četinara je crni bor, a pored njega smrča, tisa, beli bor i tuja su vrste koje se, takođe, nalaze u parku. Žbunaste vrste prisutne u manjem broju u vidu kleke, magnolije, mahonija, hibiskusa, obične leske, kaline, jorgovana, biserka, crne zove i drugih. Tlo na pojedinim mestima pokriva bršljan, a ima i puzavica.
„Dvorska bašta“ se zajedno sa zdanjima iz starog jezgra Sremskih Karlovaca ubraja u njegovo kulturno-istorijsko nasleđe, kao objekat pejzažne arhitekture i zabeležena je kao najvrednija parkovska površina Sremskih Karlovaca, čime je i opravdano stavljena pod zaštitu države kao Spomenik prirode botaničkog tipa. Iako se u parku nalazi nekoliko objekata, izgradnja novih nije dozvoljena; moguće je samo rekontruistati već izgrađene, a za bilo koje radove u granicama spomenika prirode, kao i u njegovoj neposrednoj okolini, određeni su uslovi zaštite prirode koji se moraju ispuniti. Usled nedovoljne brige, antropogeni faktor je kriv za smanjenje raznovrsnosti dendroflore, takođe i za izgradnju sportskog centara na račun zelenila, ali može se konstatovati da je „Dvorska bašta“ stvorena 1844. godine i danas je relativno dobro očuvana uprkos nepoštovanju pojedinih mera nege i zaštite.
U ovom Spomeniku prirode u Sremskim Karlovcima kao najdekorativnija stabla četinarskih vrsta ističu se beli, crni i vajmutov bor, a krasi ga i džinovska tuja. Među najdekorativnijim stablima četinarskih vrsta ističu se stablo belog bora, zatim crni bor, vajmutov bor, kao i džinovska tuja u blizini fontane. Na prostoru nekadašnjeg rasadnika, zaostala su stabla ginka i paulovnije.
Ovu divnu veliku baštu otmenog imena „Dvorska“, koja je divan park, morate posetiti. Lepo izgleda je u toku cele godine, a posebno je prijatna za oko kada je prošaraju jesenje boje. U ovom prirodnom spomeniku, smeštenom u podnožju Fruške gore, možete uživati, šetati, sedeti i za sve to vreme disati punim plućima… 😉
Izvor: Pecina posla / Vojvodina Travel
Foto: Pecina posla
Leave a Reply