Metalika, jedan od najvažnijih bendova rok-muzike, slavi četiri decenije postojanja i 30 godina od kultnog „Crnog albuma“. Okupili su se igrom slučaja i ispisali istoriju.
Kako piše Dojče vele, ceo rokerski svet može da zahvali Larsu Ulrihu što je kao klinac 1981. godine objavio mali oglas u kalifornijskom magazinu Recycler. Tek dve godine pre toga se sa porodicom doselio iz Danske.
„Bubnjar traži druge metal-muzičare za džemovanje. Uticaji: Tygers of Pan Tang, Diamond Head, Iron Maiden“, pisalo je u tom oglasu.
Izvesni Džems Hetflid pozvao je Ulriha da pokaže šta zna – i nije bio oduševljen.
„Nažalost, nije bio dobar izbor za nas, pa smo zdimili i ostavili ga da plati račun za prostoriju u kojoj je bila proba“, ispričao je Hetfild godinama kasnije za časopis Rolling Stone.
Ali, Lars Ulrih nije digao ruke. Uspeo je da se ugura u produkciju albuma „Metal Massacre“, na kojem je nekoliko nepoznatih bendova imalo po jednu pesmu i tako namamio Hetfilda.
Metalika je osnovana 28. oktobra 1981. godine. Na pomenutom albumu objavili su svoju prvu stvar, ludački brzi „Hit the Lights“.
Brže od Motorheda
Početak je trnovit, a ekipa se učvrstila tek posle nekoliko izmena članova. Kada su Ulrih, Hetfild i gitarista Dejv Mastejn konačno upoznali basistu Klifa Bartona, toliko su očajnički hteli da budu pravi bend, da su se svi preselili kod Bartona u San Francisko.
Slušali su bendove novog talasa britanskog hevi metala, poput Iron Maiden, Venom ili Motörhead. Tvrdo i brzo. Momci iz Amerike su hteli više, da budu brutalniji i jači nego engleski idoli. To se vidi kada se danas čuju Metalika, Anthrax, Exodus ili Slayer.
Takozvani treš metal zamenio je ono što se ranih osamdesetih nazivalo hard rokom.
Četvorica mladih tumarali su klubovima američke zapadne obale i postali kraljevi andergraunda. Već 1983. izdaju album „Kill ’em All“. Gitarista Mastejn je tih dana bliži flaši nego gitari i napušta bend. Ni ostala trojica nisu često trezni, pa se bendu daje nadimak „Alcoholica“.
To ipak ne stoji na putu do rokerskog Olimpa, gde stižu 1986. kultnim albumom „Master of Puppets“. Sa tom pločom u koferu kreću i na evropsku turneju. Između Stokholma i Kopenhagena autobus se prevrnuo i basista Klif Barton je poginuo. Do danas mu se na svakom koncertu odaje pošta.
Karta za večnost
Metalika nastavlja i 1990. snima prvi spot za pesmu „One“, koja dospeva na MTV. Dobijaju Gremi, pa 1991. objavljuju album „Metallica“ koji se, zbog omota, u narodu još zove „The Black Album“. Tamo su večni hitovi „Enter Sandman“ i „Nothing Else Matters“.
Producent Bob Rok ih je toliko maltretirao da urade najbolji mogući posao, da godinu dana nisu napuštali studio. Trojica muzičara se razvode. Ali, album završava na top listama u deset zemalja, uključujući SAD.
Džems Hetfild u akciji
Ta ploča je bila spona između metala i mejnstrima, muzika je i dalje samo za jak želudac, ali povremeno himnična i puna gruva. „Nothing Else Matters“ je prva hevi metal pesma koja se vrti po radio stanicama koje običan Amerikanac sluša dok ujutru ide na posao.
Tri decenije kasnije je Džems Hetfild čak pustio suzu kada je Elton Džon rekao da je ta stvar jedna od najboljih pesama koje su ikada napisane…
Rođendanski poklon
Za rođendan je Metalika dobila posebno izdanje Crnog albuma, nazvano „ “ – njihove hitove sa legendarnog albuma tu izvode Elton Džon, Majli Sajrus i mnogi drugi, recimo pijanista Igor Levit. Ukupno 53 varijanti pesama, samo „Nothing Else Matters“ u dvanaest izvedbi!
Taj album i nije klasični album koji se sluša u jednom dahu, ali može da prekrati vreme milionima fanova koji čekaju na nove uratke omiljenog benda. Već je pet godina prošlo od poslednjeg albuma „Hardwired… To Self-Destruct“.
Metalika ponovo nastupa, posle otkazivanja koncerata zbog pandemije. Slede velike svirke, recimo idućeg juna na trkalištu Hokenhajmring u Nemačkoj. Gitarista Kirk Hamet kaže da nema stajanja ni posle četiri decenije: „Ne vidim zašto bismo usporili“, poručio je… 😉
Izvor: Pecina posla/ DW / N1
Foto: Herbert P. Oczeret / APA / AFP
Leave a Reply