Nisam nikada bila fanatični fan Novaka Đokovića, ne pratim sport, ništa ne znam o tenisu, znam, greh je to reći i bogohuljenje, posebno u zemlji gde svaka domaćica komentariše teniske mečeve. Možda i zbog toga, uvek bih pomislila, pa šta, čovek samo dobro radi svoj posao, ono što najbolje ume i verovatno je za to i doboro plaćen.
A onda, sasvim slučajno, taj isti čovek izjavi „nešto“ o vakcini za Corona virus. Obratih pažnju: Pa šta, njegova stvar, iznosi svoje mišljenje.
Ali, napadoše ga zbog toga. Šta to treba da znači?
Taj isti čovek, bi gost kod Ivana Ivanovića. Mlad, normalan, uspešan čovek, ovde rođen, dakle iz zemlje Srbije.
Na kraju nedelje prilog o njemu kod Olje Bećković, a bitan je naziv priloga koji sve govori:
„Najbolji ljudi se najlepše smeju!“
I to je suština ovog čoveka. I činjenica da u zemlji Srbiji nije usamljen „slučaj“.
Ako ste se kojim slučajem pitali ovih dana, ili već duže vremena, šetajući gradom, ili gledajući TV, gde su DRUGI, DRUGAČIJI ljudi, ovo je dokaz da ih ipak ima, da postoje.
Kao na primer i mladi, lepi, pametni i talentovani ljudi koji šalju svoje priloge Zoranu Kesiću, a devojka koja je otpevala pesmu „Da sam ja netko“ trebalo bi svojim nastupom da postane himna, ne samo ove emisije, već čitave zemlje Srbije.
Ili da se pušta neprestano na prvom, drugom, trećem programu, umesto dnevnika.
Dok ne uđe u glavu. Jer, to je nešto što Srbija ima!
Oni postoje.
Oni su NEKO!
Autor: Biljana Bundalo
Foto: Pixabay//Ilustacija
Leave a Reply