Meteori, kamenje koje lebdi, i vizantijski manastiri na njihovim vrhovima jedan su od najveličanstvenijih prizora u grčkoj oblasti Tesalija. Kada od grada Larise krenete ka zapadu proći ćete kroz Trikalu, simpatičan gradić, koji je sagrađen na mestu starog grada Trikis posvećenog bogu medicine Asklepiju, a poznat je i po rasnim konjima. Zatim putujete kroz beskrajna polja žita i bujno zelenilo i dolazite do Kalambake, a posle 3 kilometra i do sela Kastraki, živopisnog naselja od tvrđave i seoskih kuća iznad kojih se uzdiže planina Pindos.
Na obodu tesalijske ravnice počinje beskrajno prostranstvo vertikalnih stena, koje svojom visinom od skoro 500 metara zatvaraju horizont. Isprepletane su i razbacane po nepreglednom zelenom moru sa neobičnim građevinama na svojim vrhovima. Te građevine izgledaju kao da lebde između neba i zemlje, a ostavljaju utisak da su ovde stigle iz nekog drugog vremena i sveta. Zato su i nazvane imenom Meteori-„kamenje koje lebdi“ (od grčke reči Μετέωρα). Ovo manstirsko naselje zanimljivo u više pogleda, a smešteno je na ogromnim i strmoglavim stenama koje se naglo uzdižu na rubu tesalijske ravnice gde se susreću sa podnožjem masivnog planinskog lanca Pindos. Pejzaž kod putnika izražava mešavinu strahopoštovanja i zadivljenosti.
Jedna od legendi kaže da se jednom davno ispod planine Pindos na obodu tesalijske ravnice, čovek po imenu Athanasios uzneo na krilima moćnog orla do visoke stene Plathi Lithos i sagradio manastir između neba i zemlje. Prema drugoj legendi, na mestu gde se nalazi ova oblast nekada je bilo more. Peščane stene iznikle iz morskog dna vekovima su oblikovane vetrovima, kišama, snegovima, zemljotresima i vrelim grčkim suncem. Bile su idealno utočiste za askete koje su okretale ledja svim ovozemaljskim radostima i slabostima. Ovde su tražile put ka nebu i Bogu. U skrivenim pećinama nalazile su mir, provodeći svoj život u odricanju i molitvi. Prvi stanovnici Meteora došli su još u 9. veku kada nastaju i izdvojene, usamljene ćelije-skiti. U njima je svako od njih u samoći tražio odgovore na večita pitanja ljudske duše i uma…
Kaluđerska zajednica koja se ostvarila na ovom impresivnom stenovitom pejzažu je jednstvena u svetu, dok je zadivljujući prirodni fenomen velike geološke starosti dugo bio proučavan od strane mnogih grčkih ali i inostranih geologa i naučnika. Vizantijski manastiri na stenama sagrađeni su dolaskom grčkih monaha sa Atosa, koji su se ovde sklanjali pred najezdom Turaka krajem 13. i početkom 14. veka. Kako bi sačuvali živote i očuvali pravoslavlje izabrali su nepristupačne stene iznad Kalambake, prepune pećina, rupa i gnezda orlova.
U tišini su ovde našli duhovni mir i sagradili moćnu i jedinstvenu zajednicu, u kojoj su nastali manastiri koji u sebi čuvaju relikvije od neprocenjive vrednosti. Zbog strmog terena i visine stena na kojima se manastiri nalaze pristup je bio moguć samo merdevinama. Za snabdevanje su korišćene ogromne mreže koje su se konopcima spuštale i podizale, što je ova mesta učinilo neosvojivim i potpuno zaštićenim od pljačkaša i osvajača…
Od prvobitna 24, do danas je ostalo samo šest manastira, a najveći i najstariji od njih je Manastir Veliki Meteori Metamorfozis (Preobraženje). Monaški život na Meteorima organizovan je po uzoru na Atos, kao i arhitektura svih manastira.
Kada dođete ovde, na visini od oko 610 metara, sa pogledom na prelepi predeo nad kojim kruže usamljeni orlovi, sve što ste do tada naučili i videli nekako postaje malo i nevažno. Osećate da ste veoma blizu vrha sveta, iznad svih ovozemaljskih problema.
Meteori se mogu posetiti tokom cele godine, ali je najlepše to uraditi u proleće. Tada, bujna vegetacija sa svih strana ovaj nestvarni predeo učini još lepšim i potpuno vanzemaljskim. Pre nego što krenete, svakako se raspitajte o vremenu kada su manastiri otvoreni. Neki od njih se pojedinim danima ne mogu posetiti, a stroga pravila odevanja prilikom posete moraju se poštovati… 😉
Izvor: Pecina posla / Moja Grčka / Putuj sigurno
Foto: Pecina posla
hvala