Slušam, vidim i čujem, sve mi nešto poznato: Na primer: „Ne može da se ne radi za vikend, nema odmora… kako sve postižem, učim noću, u autu…“
Ne trebaju mi stari snimci, televizije to imaju, a mi, obični smrtnici, u glavi. Negde, oko 2000. godine, Đinđić je rekao: „Ne može da se radi od 7 do 15h i ode se kući i spava. Ko tako misli da se može stvarati nova i bolja država, neka spava“… A pričao je i za Đelića, kako je čudo od čoveka, u autu telefonira, radi na kompjuteru, a pričalo se i kako je Đinđić čas posla naučio nemački…
Izjave početkom nedelje plagijat nad plagijatima. To nekada i nije tako loše ako ih upotrebiš na pravi način. Ali, i to treba znati i umeti. Kao, na primer, ako tu ima najviše sujete, onda je – jako loše.
Kako neko može u Sarajevu da voli više Balaševića nego mene? Odem tamo i udelim im vakcine. Šta je to, nego sujeta.
A krajem nedelje čuvena konferencija za štampu posle sednice saveta za bezbednost. Mnoge televizije su analizirale „čuvenu“ konferenciju, umivanje vodom, sklonite decu… „Sklonićemo ih (reče Kesić) ali što dalje od Srbije.“ A niko nije obratio pažnju na kraj konferencije.
Naime, novinari „Krika“ su predsednika zabavili i nasmejali nakon teškog dana. Na obično, pristojno pitanje o jednom od učesnika aktuelnih događaja, On ih je dočekao: „To ste vi, vi ste slikali mog sina i objavili fotografije“, pa vi ste i ovakvi i onakvi a „moj sin je dobro dete“ kao i brat i tata, dodajem ja…
Ta Konferencija je danima najavljivana kao događaj nad događajima. Reklo bi se, tresla se gora a rodio se miš. Samo, što nije u pitanju miš. Jedini utisak posle konferencije je: Rodila se, i videla se zmija!
Ako Bakarec može ladno da kaže: „Kako se to rešava u Rusiji, tako što ga više nema“, i nikom ništa, verovatno su i kod njega proradile emocije kao kod Tome Mone, ja ću reći: Kako je u Italiji rešeno pitanje mafije – tako što su na vlasti!
Što se Srbije tiče, jedino rešenje je: Sklonite decu od televizije, daleko, što dalje…
Tekst: Biljana Bundalo
Foto: Pixabay/Ilustracija
Leave a Reply