Pandemija korona virusa još uvek traje na celoj planeti, a u Srbiji zvanično od početka marta. Krizni štab koji je formiarala Vlada Srbije u borbi protiv Covid-19 kombinovao je razne epidemiloške mere i zabrane, popuštao i zatezao, na momente nas sluđivao suprotnim porukama članova ovog tela (https://pecinaposla.com/2020/06/25/kovid-19-uzvraca-udarac/ ).
Međutim, jedna stvar je od početka konstantna. Pozorišta i koncertne dvorane su zatvoreni, kao i svi prostori u kojima se organizuju kulturni događaji. Ako i ima objašnjenja da su ograničeni skupovi u zatvorenim prostorima, kako onda nije bezbedno organzovati kulturne događaje na otvorenom.
U isto vreme dešava se nešto što svakome ko misli svojom glavom nije logično, ali poznavajući kompletnu situaciju u Srbiji nije čudno, da u isto vreme splavovi, klubovi i kafići nesmetano rade. Gosti u baštama, može se bez preterivanja reći, sede „jedni drugima na glavi“, a radno vreme pojedinih ugostiteljskih objekata nije ni ograničeno. Slažem se sa time da svako treba da brine o svom zdravlju i sopstvenoj bezbednosti, tako da može da izbegava odlazak u ove ugostiteljske objekte, iako u Srbiji ima i drugačijih primera (kafića u kojima se poštuju mere, u šta smo se lično uverili). Sa druge strane da li je ovo u najmanju ruku korektno prema kulturnim poslenicima, ali i ljubiteljima kulture i umetnosti. Čime su vlasnici većine ugostiteljskih objekata zaslužili takve privilegije? Mislim da se odgovor sam nameće…
Tekst: www.pecinaposla.com
Foto: Pixabay/Ilustracija
Leave a Reply