Da li volite Džejms Bonda ili ne, utisak je da je neuništiv i da će ova franšiza još dugo pojavljivati u nekom obliku. Na velikom platnu prisutna je od 1962. godine, tako da se ovog oktobra obeležava tačno šest decenija agenta 007 u filmskom svetu.
Lik Džejms Bonda stvorio je Ijan Fleming, britanski pisac koji je bio član Britanske pomorske obaveštajne službe tokom Drugog svetskog rata, što mu je umnogome poslužilo i kao inspiracija za lik ovog tajnog agenta.
Međutim, kao što ljudi sa našeg prostora verovatno znaju, osim što je u svoja dela ubacivao autobiografske elemente, još jedna velika inspiracija bio je tajni agent srpskog porekla Duško Popov, sa kojim se Fleming sreo u Portugaliji. Zajednička tačka susreta bila je kazino Estoril, ujedno i inspiracija za scenu kockanja u prvoj knjizi o Bondu, romanu Kazino Rojal.
Ovaj roman objavljen je 1953. godine, a do izlaska prve filmske adaptacije prošlo je još devet godina, tokom kojih je objavljeno još devet romana i prvi film, koji je bio adaptacija šeste knjige iz serijala. Fleming je napisao ukupno dvanaest romana i dve kolekcije novela, a nakon njegove smrti, izašle su i mnoge nove priče koje su osmislili drugi autori.
Pre prvog filma, Džejms Bond se zapravo pojavio kao junak jedne epizode antologijske serije Climax! u kojoj ga je tumačio Beri Nelson, a potom su 1961. za veliko platno otkupljena prava za sve romane osim Casino Royale i Thunderball, za koji su producenti želeli da bude prvi u filmskom serijalu.
Zato je prvi film pod nazivom Casino Royale je zapravo parodija na ovaj serijal, a i Thunderball je prenesen na veliko platno dva puta – prvi put kao prava adaptacija, a drugi put kao nezvanični povratak Bonda i Šona Konerija, koji je ponovio ovu ulogu.
Šon Koneri inače nije bio prvi izbor za Bonda, već je to bio Keri Grant, ali kako su njega mogli da dobiju samo za jedan film, producenti su odlučili da nađu nekog ko će snimiti više nastavaka. Patrik Mekguhan je odbio ulogu, razmatran je i Dejvid Niven, koji je kasnije učestvovao u parodiji Casino Royale, pa čak i Rodžer Mur, koji je ipak bio previše mlad.
Uprkos tome što nije impresionirao na kastingu, Šon Koneri je pridobio producente svojom nonšalantnošću i opuštenošću, jer su oni želeli da u Flemingov izvorni materijal ubace malo humora kako bi ublažili nasilje, seksualnu i drugu tenziju.
Film Doktor No svoju premijeru imao je 5. oktobra 1962. u Ujedinjenom Kraljevstvu, a 8. maja 1963. u SAD, a kritike su bile raznolike. Neki su bili oduševljeni temom i akcijom, neki su bili zgađeni seksizmom i misoginizmom, Vatikan je film nazvao mešavinom „nasilja, vulgarnosti, sadizma i seksa”, dok je Kremlj proglasio Bonda personifikacijom kapitalističkog zla. Kao što znamo, to nije usporilo razvoj daljih filmova.
Šon Koneri je bio Bond ukupno sedam puta u filmovima: Dr. No, From Russia with Love, Goldfinger, Thunderball, You Only Live Twice, Diamonds Are Forever i Never Say Never Again, od toga je poslednji nezvanični nastavak koji se ne računa u kanon, a između petog i šestog po redu snimljen je i film On Her Majesty’s Secret Service u kome je ulogu privremeno preuzeo Džordž Lejzenbi.
Sledeći Bond se očekivao i pojavio u vidu Rodžera Mura, koji je agenta 007 tumačio takođe u sedam filmova: Live and Let Die, The Man with the Golden Gun, The Spy Who Loved Me, Moonraker, For Your Eyes Only, Octopussy i A View to a Kill. Mnogi ga smatraju najšarmantnijim i najkompetentnijim Bondom.
Potom je sledio dugi kasting, tokom koga su razmatrani Sem Nil, Pirs Brosnan, pa čak i Mel Gibson, ali je ulogu na kraju dobio Timoti Dalton. On je bio Bond u samo dva filma – The Living Daylights i License to Kill, koji su doneli malo drugačiji pristup. Oni su mračniji od prethodnika i Bond nije tako voljan da spasava svet.
Sve je išlo brže kod sledećeg izbora i, iako su razmatrani Rejf Fajns, Pol Mekgan i Hju Grant, favorit Pirs Brosnan je ipak pobedio. Tumačio je Bonda u četiri filma: GoldenEye, Tomorrow Never Dies, The World is Not Enough i Die Another Day, od kojih je poslednji jedini razočarao fanove, ali je svejedno doneo velike pare na blagajnama bioskopa. Trebalo je da bude Bond i peti put, ali do toga ipak nije došlo.
Sa dolaskom Danijela Krejga ispravljena je nepravda i videli smo pravi Casino Royale na velikom platnu, a u naredna četiri filma: Quantum of Solace, Skyfall, Spectre i No Time to Die pratili smo priču koja se nastavlja. To je bio novitet u celom serijalu i njegovih pet filmova zaradilo je najviše novca u celom serijalu.
Džejms Bond je inspirisao mnoge druge špijunske filmove, počevši od onih malo naivnijih tokom 1960-ih, serije The Man from U.N.C.L.E. pa do odlične trilogije parodija o Ostinu Pauersu. Još uvek čekamo Krejgovog naslednika i ne znamo da li će sa sobom doneti neke promene.
U svakom slučaju stranice istorije kinematografije su već prilično ispisane, a verujem da će biti još dopisanih sa novim avanturama Bonda…Džejms Bonda… 😉
Izvor: Pecina posla / City Magazine
Foto: Sony Pictures Collection / Everett / Profimedia
Leave a Reply