Nakon proboja na scenu 70-ih, 80-ih i 90-ih godina, početkom dvehiljaditih, video igre su i definitivno postale višemilionska industrija. Ova decenija započela je pojavom GameCube PlayStation 2 i Xbox konzola, a završila se prisustvom Wii, Playstation 3 i Xbox 360 konzola, uz mnoge vizuelne i druge tehničke napretke. Sam broj igara koje su se pojavile u ovom periodu i mnoštvo različitih ukusa onemogućavaju sastavljanje jedne, definitivne liste najboljih igara, ali mi vam u nastavku donosimo jednu moguću varijaciju na temu, koju su sastavili članovi portala The Guardian.
Guitar Hero 2 (2006)
Ova igra započela je svojevrsnu revoluciju time što je uključila instrumente kao kontrolere za izvođenje pesama. Sve je krenulo od plastične gitare sa šarenim dugmićima, nakon čega su neke igre implementirale i bubnjeve, mikrofone i druge instrumente. Ovde su zanimljive solo deonice na gitari mogli da „odsviraju“ i oni koji pravu gitaru nisu ni uhvatili u ruke.
Silent Hill 2 (2001)
Igra koja nije pravljena za široke narodne mase, ali su se mnogi ipak odvažili da je igraju, bez obzira na to koliko su godina imali kad je izašla. Iz nje su proistekli mnogi košmari i mnogi se do detalja sećaju pojedinih strašnih trenutaka, ali baš ta ubedljivost je ono što je izdvaja od mnogih drugih igara iz istog perioda.
The Elder Scrolls IV: Oblivion (2006)
Dugovečni serijal po mnogo čemu je veoma značajan za istoriju video igara, a ovaj deo je ipak postavio presedan po pitanju otvorenog sveta koji se može istraživati. To je danas standard i nešto što se očekuje, ali kada je ova igra izašla, mnogi igrači su po prvi put doživeli tu slobodu i otvorenost u kojoj su mogli da biraju načine dolaska do ciljeva.
The Legend of Zelda: Majora’s Mask (2000)
Pomalo drugačija od ostalih igara iz ovog voljenog serijala, ova igra donosi jedan neobičan svet sa vrlo specifičnim okruženjem i stanovnicima. Ima zanimljive funkcionalnosti po pitanju same mehanike igre, ali je izdvaja jedna snolika melanholičnost koja obično odlikuje mitove, a koja je ovde personifikovana u vidu putovanja kroz vreme.
Bioshock (2007)
U moru tadašnjih pucačina ova je imala šta da kaže. U njoj je koncept objektivizma Ajn Rand iskorišćen na veoma upečatljiv način kroz priču o potopljenom gradu i čovekovoj težnji da bude superioran. Osim dobre priče, igru je krasila i odlična mehanika i kreativni način borbe, koji je bio dovoljan i za proizvodnju dva nastavka.
Metal Gear Solid 2: Sons of Liberty (2001)
Uprkos očekivanjima fanova, nastavak čuvene igre nije vratio glavnog lika, već su igrači dobili novog protagonistu. Isto tako, mnogi pravci u toku igre ispostavljali su se kao lažni, jer je ona pravljena tako da vas potpuno zbuni i izneveri sva očekivanja, ali na najbolji mogući način. Neki je nazivaju i postmodernim remek-delom.
Halo: Combat Evolved (2001)
Ova igra zaslužna je za brojne pucačine i prva je pokazala da se one mogu igrati i na konzolama. Skrenula je fokus sa iskustva za jednog igrača na igranje u društvu po svaku cenu i dinamične okršaje za do 16 igrača, što je u to vreme bilo neverovatno. Zaslužna je i za to što su se mnogi uopšte oprobali u svetu video igara.
Deus Ex (2000)
Za svoje vreme bila je vrlo ambiciozna, ali ispunila je sva očekivanja, a mnoga i premašila. Igra je smeštena u futuristički sajberpank svet i predstavlja triler koji se može odigravati onako kako vi odlučite – skrivanjem ili gomilom vatrenih okršaja. Postavila je temelje za reč koju proizvođači video igara i gejmeri tako vole – imerzivnost.
The Sims (2000)
Tokom razvoja mnogi su omalovažavali njen koncept, ali su je na kraju mnogi isprobali, a mnogi igraju njene nastavke i danas. Kombinacija osmišljavanja kuće do najsitnijih detalja i življenja posredno kroz likove na ekranu kojima određujemo karijere i porodični status privukla je igrače različitih godina i interesovanja. Igra koja je možda i najavila uspon rijaliti programa.
Grand Theft Auto: San Andreas (2004)
Nastavila je sve ono što su prethodnici iz serijala započeli – sve otvoreniji svet, sve više mogućnosti za zabavu u njemu, sve više referenci na pop-kulturu i sve zarazniju mehaniku igranja. Predstavlja jedan od najboljih primera za igru u kojoj igrači često uopšte ne prate priču, već zabavu traže u sporednim aktivnostima i istraživanju sveta, a sve to uz odličnu muziku na nekoliko radio-stanica.
Izvor: Pecina posla / City Magazine / The Guardian
Foto: Rockstar
Leave a Reply