Srbija leta 2020. Epidemija koronavirusa stigla je i u naše krajeve, tiho, neprimetno u vreme kada je raspisivanje izbora i sakupljanje potpisa bilo u prvom planu. Nije retkost, naročito u poslednjih osam godina, da je politika ušla u svaku poru života, tako da virus nije ni primećen.
Mali virus napravio je veliki problem na planeti i prave posledice će se tek videti. Opasna zaraza koja se širila planetom nije zaobišla i nas. I dok posle niza kontrdiktornih informacija o tome koliko je koronavirus ozbiljan i opasan na koje će odgovor dati vreme koje dolazi (a istina je negde na sredini između „smešnog virusa“ i kuge 21. veka), jedno je sigurno – većini ljudi u Srbiji oduzeta je sloboda.
Čak iako se potvrdi da je ovaj virus bio toliko opasan, mada je sve teže poverovati u to kada se posmatra ponašanje naše države i „struke“ koja je vodila „bitku“, mere koje su sprovedene u Srbiji bile su preterane. Ako se kaže da nema velikih okupljanja ljudi onda je tako trebalo i da bude, ali je to trebalo kontrolisati, a ne zatvarati sve, pogotovo onu ipak disciplinovanu većinu. Taj nedostatak slobode, ma čime pravdan i koliko opravdan realno bio je samo „kap u pepunoj čaši“ nezadovoljstva ljudi koji žive u Srbiji…
Jednostavan predlog da se pruži simboličan otpor brzo je prihvaćen. Lupanjem u šerpe, ali i pravljenjem buke sa terasa na mnogo drugih načina počeo je narod da svako veče u 20 sati i 5 minuta pruža simboličan otpor ne samo sve otvorenijoj diktaturi, već i bahatosti, javašluku, lopovluku i što je možda i najvažnije nepravdi koja vlada u srpskom društvu. Vlast je odgovorila sramnim bakljadama sa krovova zgrada u vreme policijskog časa, a akciju „šerpovanja“ je pokušala da prisvoji i sebi pripiše i srpska kvazi opozicija. Epitet „kvazi opozicija“ su brojni političari zaslužili iz raznih razloga, ali je jedno sigurno – svesno ili nesvesno svojim potezima idu na ruku Aleksandru Vučiću, a i ostatku naprednjačkog tima. Većina onih koji se nameću kao neki opozicioni lideri, ne samo da nemaju pravo i kredibilitet da povedu narod u opravdanu pobunu, već mogu da očekuju da i oni budu poslati u istoriju. Zato udarci u šerpe mogu imati efekta samo ako se posle ukidanja vanrednog stanja i policijskog časa masovno ljudi skupe na ulicama. Sadašnja opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju nema ni jedan razlog da stane ispred naroda, pogotovo posle velikog mitinga od 13. aprila 2019. kada su „ugasili“ energiju ljudi. Vreme je za nove i nekompromitovane ljude na srpskoj političkoj sceni, a da „Kurtu i Murtu“ pošaljemo i istoriju.
P.S: Ovaj tekst je pisan u toku vanrednog stanja u Srbiji. Situacija se nakon ukidanja nije promenila, već je naprotiv još dodatno iskomplikovana. Usledili su štrajkovi glađu, manji protesti na ulicama, „cirkusi“ na različite načine, ali pisaćemo i o tome.
Hajde pa tako, do čitanja…
Tekst: Predrag Životić
Foto: Ilustacija
Leave a Reply