Volt Dizni rođen je na današnji dan (5. decembra) 1901. godine u Čikagu – iako postoji legenda koja kaže da je Dizneijevo rodno mesto Mojaka (Almeria). Valter Elias Dizni, poznat širom sveta kao Volt Dizni, bio je karikaturista, magnat i vizionar koji je postao simbol kulture severne Amerike 20. veka. Iako se za Diznija govorilo da je čovek pun snova, ambiciozan perfekcionista, kada je pre više od devet decenija dao život jednoj od svojih najprepoznatljivijih kreacija, Mikiju Mausu, verovatno nije mogao da zamisli slavu koju će njegovi likovi postići.
Sa samo 16 godina upisao je Umetnički institut u Čikagu 1917. godine, kurs crtanja i postaje crtač „patriotskih tema“ za vreme Prvog svetskog rata. Nakon tog uspeha i posle ratnih godina Dizni je osnovao svoj studio u Kanzasu i zaposlio nekoliko animatora, međutim, firma nije opstala zbog finansijskih problema. Sa bratom Rojem otvorio je drugi studio u prestonici filma – Los Anđelesu. Tu je nastao Diznijev prvi lik – srećni zec Osvald. Međutim, zbog poteškoća oko zaštite brenda i manjka budžeta, Dizni je morao da počne ispočetka.
Zeca je zamenio miš, a istorija je stvorena, rodio se Miki Maus. Do 1947. godine Volt je davao glas Mikiju. Jedan zaposleni u kompaniji rekao je da je Dizni „udahnuo dušu“ poznatom mišu. Miki mu je sigurno uzvratio pravom merom – osvojio mnoge nagrade i što je najvažnije doneo mu je vanvremensku slavu.
Tokom jednog putovanja u Njujork, Dizni je zamislio svoju najpoznatiju kreaciju, koju je izvorno nazvao Mortimer, ali na predlog supruge kasnije ga je nazvao Miki. Autorstvo nad Mikijem Mausom odavno je predmet rasprave i postoje neki istraživači koji sugerišu da je tvorac najpoznatijeg miša bio Ab Ajverks.
Miki Maus je premijerno „nastupio“ 15. maja 1928. godine u kratkom nemom animiranom filmu Plane Crazy, ali film nije probudio veliko interesovanje. Zahvaljujući pomoći biznismena Pata Pauersa, Dizni je snimio zvučni film koji je nazvao Parobrod Vili. Film je postigao veliki uspeh, a od tada svi Diznijevi filmovi su zvučni, a sam Dizni je davao glas svojim junacima, Mikiju Mausu sve do 1947. godine.
Ubrzo su se u serijalu kratkih muzičkih animiranih filmova pojavljuju i čuveni likovi Paja Patak, Šilja, Pluton…„Snežana i sedam patuljaka“ je Diznijev prvi dugometražni animirani film, snimljen 1937. godine, a nakon toga, sa promenljivim finansijskim uspesima sledili su „Pinokio“, „Fantazija“, „Dambo“, „Bambi“…
Krajem četrdesetih godina prošlog veka američki milijarder i investitor Hauard Hjuz predložio je Dizniju beskamatni zajam od milion dolara u zamenu za pomoć u filmskom sektoru. Tim novcem Dizni je pokrenuo osamnaest novih projekata, među kojima su „Pepeljuga“, „Alisa u zemlji čuda“, „Petar Pan“…
Zanimljivo je da je direktor FBI, Edgar Huver, pokušavao je da „regrutuje” Diznija, kako bi postao agent i izveštavao o subverzivnim elementima u svetu celuloida. Na kraju, 1940. godine, Dizni je izgleda pristao na ovu „saradnju“. Karikaturista je takođe bio povezan i sa Društvom nezavisnih producenata filmova i Udruženjem nezavisnih producenata i filmskih stvaralaca koji su se protivili apsolutnoj dominaciji velikih holivudskih studija, u kojima su glumili i Orson Vels i Čarli Čaplin.
Volt Dizni je bio zavisnik od nikotina, ali nikada nije dopuštao da se puši pred decom. Dizniju je 1966. godine konstatovan kancer na levom plućnom krilu, koje je odstranjeno. Još neko vreme nakon operacije je bio aktivan, ali je 15. decembra 1966. godine preminuo. Legenda o kriogenizaciji Volta Diznija (očuvanje ljudskog tela putem zamrzavanja, kao mogućnost lečenja ili održavanja mladosti-pretpostavka koja je često predmet humora) širila se godinama i još uvek veliki broj ljudi ovu dezinformaciju shvata ozbiljno i u nju veruje… 😉
Izvor: Pecina posla / Nacionalna geografija
Foto: YT Printscreen – Pihabay/Ilistracija
[…] što možete videti na naslovnoj strani, koštao je jedan dinar, a prvi broj je ukrasio strip Volta Diznija – „Miki, hrabri […]