Sećam se devedesetih, perioda odrastanja i nestrpljenja da postanem punoletan. Jedan od razloga za to bilo je pravo glasa na izborima. Pravo da glasam i biram za mene je od prvog trenutka bilo privilegija, ali i obaveza. Do sada, od 1997. godine, nisam propustio da glasam ni na jednim izborima ili referendumu, a bilo ih je prilično. Često sam pred izlaske na birališta aktivno ubeđivao ljude da izađu i makar ponište svoj glasački listić ako ne vide opciju koja im je bliska.
Međutim, onda je došla 2020. godina. Ušli smo u devetu godinu naprednjačke vlasti. Sve je obesmišljeno i vulgarizovano, mediji ne postoje, rijaliti programi cvetaju, bahatost i osionost mogu se videti čak i na najnižim nivoima vlasti u Srbiji. Politika je bukvalno došla do nivoa skupština stanara u zgradama. Svi argumenti da se žele novi izbori i mogućnost promena su tu, ali se onda dolazi do problema. Slobodnih izbora u Srbiji odavno nema, ali da situacija bude još komplikovanija veći deo opozicije (ili onih koji se tako izjašnjavaju) i dalje čine ljudi koji su već bili na vlasti, propustili svoju priliku da unaprede naše živote (svoje su unapredili) i dopustili naprednjacima da zasednu na tron. Situacija izgleda bezizlazno ili tako neko pokušava da nam je predstavi. Treća politička grupacija, a da to nisu svi oni koji su se na političkoj sceni Srbije menjali u protekle tri decenije višestranačja, postoji. Međutim, ta grupa ljudi, uglavnom građanske demokratske i proevropske prijentacije ne može da dođe do izražaja. Svaki njihov pokušaj zaustave „botovi“ vlasti, ali i nametnute opozicije.
U svakom slučaju, iako Savez za Srbiju u ovom trenutku zagovara bojkot to nije razlog mog stava da izbore treba bojkotovati. Glavni razlog za to je prilika da se sačuva ljudsko dostojanstvo. Ja biram da bojkotujem izbore zbog sebe, zbog budućnosti svoje porodice jer želim pre svega nova lica na političkoj sceni, ali ona nekompromitovana, karakterna i stručna. Da li je to malo? Znam da jeste. Da li je to realno? U ovom trenutku možda nije, ali predstava u kojoj se smenjuju isti glumci mora se jednom završiti. Od nas birača i od našeg doslednog stava zavisi kada će se to desiti, bez obzira na uticaj velikih svetskih sila. Odbijanjem da učestvujemo u glasanju na ovakvim „izborima“ činimo prvi korak ka normalizaciji društva, a posle videćemo…
Tekst i foto: www.pecinaposla.com
Leave a Reply